Job 37
1 AT this also my heart trembleth, and is moved out of his place.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Hear attentively the noise of his voice, and the sound that goeth out of his mouth.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 He directeth it under the whole heaven, and his lightning unto the ends of the earth.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 After it a voice roareth: he thundereth with the voice of his excellency; and he will not stay them when his voice is heard.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 God thundereth marvellously with his voice; great things doeth he, which we cannot comprehend.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 For he saith to the snow, Be thou on the earth; likewise to the small rain, and to the great rain of his strength.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 He sealeth up the hand of every man; that all men may know his work.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Then the beasts go into dens, and remain in their places.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Out of the south cometh the whirlwind: and cold out of the north.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 By the breath of God frost is given: and the breadth of the waters is straitened.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Also by watering he wearieth the thick cloud: he scattereth his bright cloud:
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 And it is turned round about by his counsels: that they may do whatsoever he commandeth them upon the face of the world in the earth.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 He causeth it to come, whether for correction, or for his land, or for mercy.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Hearken unto this, O Job: stand still, and consider the wondrous works of God.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Dost thou know when God disposed them, and caused the light of his cloud to shine?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Dost thou know the balancings of the clouds, the wondrous works of him which is perfect in knowledge?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 How thy garments are warm, when he quieteth the earth by the south wind?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Hast thou with him spread out the sky, which is strong, and as a molten looking glass?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Teach us what we shall say unto him; for we cannot order our speech by reason of darkness.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Shall it be told him that I speak? if a man speak, surely he shall be swallowed up.
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 And now men see not the bright light which is in the clouds: but the wind passeth, and cleanseth them.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Fair weather cometh out of the north: with God is terrible majesty.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Touching the Almighty, we cannot find him out: he is excellent in power, and in judgment, and in plenty of justice: he will not afflict.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Men do therefore fear him: he respecteth not any that are wise of heart.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
