Job 24
1 WHY, seeing times are not hidden from the Almighty, do they that know him not see his days?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Some remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed thereof.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the ass of the fatherless, they take the widow’s ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn the needy out of the way: the poor of the earth hide themselves together.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, as wild asses in the desert, go they forth to their work; rising betimes for a prey: the wilderness yieldeth food for them and for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They reap every one his corn in the field: and they gather the vintage of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They cause the naked to lodge without clothing, that they have no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 They pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 They cause him to go naked without clothing, and they take away the sheaf from the hungry;
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Which make oil within their walls, and tread their winepresses, and suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Men groan from out of the city, and the soul of the wounded crieth out: yet God layeth not folly to them.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 They are of those that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer rising with the light killeth the poor and needy, and in the night is as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying, No eye shall see me: and disguiseth his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In the dark they dig through houses, which they had marked for themselves in the daytime: they know not the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For the morning is to them even as the shadow of death: if one know them, they are in the terrors of the shadow of death.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He is swift as the waters; their portion is cursed in the earth: he beholdeth not the way of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Drought and heat consume the snow waters: so doth the grave those which have sinned. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb shall forget him; the worm shall feed sweetly on him; he shall be no more remembered; and wickedness shall be broken as a tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 He evil entreateth the barren that beareth not: and doeth not good to the widow.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 He draweth also the mighty with his power: he riseth up, and no man is sure of life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Though it be given him to be in safety, whereon he resteth; yet his eyes are upon their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted for a little while, but are gone and brought low; they are taken out of the way as all other, and cut off as the tops of the ears of corn.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if it be not so now, who will make me a liar, and make my speech nothing worth?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
