Job 14
1 MAN that is born of a woman is of few days, and full of trouble.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 He cometh forth like a flower, and is cut down: he fleeth also as a shadow, and continueth not.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 And dost thou open thine eyes upon such an one, and bringest me into judgment with thee?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Who can bring a clean thing out of an unclean? not one.
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Seeing his days are determined, the number of his months are with thee, thou hast appointed his bounds that he cannot pass;
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Turn from him, that he may rest, till he shall accomplish, as an hireling, his day.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 For there is hope of a tree, if it be cut down, that it will sprout again, and that the tender branch thereof will not cease.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Though the root thereof wax old in the earth, and the stock thereof die in the ground;
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 Yet through the scent of water it will bud, and bring forth boughs like a plant.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 But man dieth, and wasteth away: yea, man giveth up the ghost, and where is he?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 As the waters fail from the sea, and the flood decayeth and drieth up:
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 So man lieth down, and riseth not: till the heavens be no more, they shall not awake, nor be raised out of their sleep.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 O that thou wouldest hide me in the grave, that thou wouldest keep me secret, until thy wrath be past, that thou wouldest appoint me a set time, and remember me! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 If a man die, shall he live again? all the days of my appointed time will I wait, till my change come.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Thou shalt call, and I will answer thee: thou wilt have a desire to the work of thine hands.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 For now thou numberest my steps: dost thou not watch over my sin?
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 My transgression is sealed up in a bag, and thou sewest up mine iniquity.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 And surely the mountain falling cometh to nought, and the rock is removed out of his place.
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 The waters wear the stones: thou washest away the things which grow out of the dust of the earth; and thou destroyest the hope of man.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Thou prevailest for ever against him, and he passeth: thou changest his countenance, and sendest him away.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 His sons come to honour, and he knoweth it not; and they are brought low, but he perceiveth it not of them.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 But his flesh upon him shall have pain, and his soul within him shall mourn.
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
