Deuteronomy 18
1 THE priests the Levites, and all the tribe of Levi, shall have no part nor inheritance with Israel: they shall eat the offerings of the Lord made by fire, and his inheritance.
Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство.
2 Therefore shall they have no inheritance among their brethren: the Lord is their inheritance, as he hath said unto them.
Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.
3 And this shall be the priest’s due from the people, from them that offer a sacrifice, whether it be ox or sheep; and they shall give unto the priest the shoulder, and the two cheeks, and the maw.
Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац.
4 The firstfruit also of thy corn, of thy wine, and of thine oil, and the first of the fleece of thy sheep, shalt thou give him.
Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му.
5 For the Lord thy God hath chosen him out of all thy tribes, to stand to minister in the name of the Lord, him and his sons for ever.
Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека.
6 And if a Levite come from any of thy gates out of all Israel, where he sojourned, and come with all the desire of his mind unto the place which the Lord shall choose;
И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ,
7 Then he shall minister in the name of the Lord his God, as all his brethren the Levites do, which stand there before the Lord.
Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом.
8 They shall have like portions to eat, beside that which cometh of the sale of his patrimony.
Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих.
9 When thou art come into the land which the Lord thy God giveth thee, thou shalt not learn to do after the abominations of those nations.
Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.
10 There shall not be found among you any one that maketh his son or his daughter to pass through the fire, or that useth divination, or an observer of times, or an enchanter, or a witch,
Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник,
11 Or a charmer, or a consulter with familiar spirits, or a wizard, or a necromancer.
Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве.
12 For all that do these things are an abomination unto the Lord: and because of these abominations the Lord thy God doth drive them out from before thee.
Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе.
13 Thou shalt be perfect with the Lord thy God.
Држи се сасвим Господа Бога свог.
14 For these nations, which thou shalt possess, hearkened unto observers of times, and unto diviners: but as for thee, the Lord thy God hath not suffered thee so to do.
Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.
15 The Lord thy God will raise up unto thee a Prophet from the midst of thee, of thy brethren, like unto me; unto him ye shall hearken;
Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,
16 According to all that thou desiredst of the Lord thy God in Horeb in the day of the assembly, saying, Let me not hear again the voice of the Lord my God, neither let me see this great fire any more, that I die not.
По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем.
17 And the Lord said unto me, They have well spoken that which they have spoken.
Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше.
18 I will raise them up a Prophet from among their brethren, like unto thee, and will put my words in his mouth; and he shall speak unto them all that I shall command him.
Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим.
19 And it shall come to pass, that whosoever will not hearken unto my words which he shall speak in my name, I will require it of him.
А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.
20 But the prophet, which shall presume to speak a word in my name, which I have not commanded him to speak, or that shall speak in the name of other gods, even that prophet shall die.
Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.
21 And if thou say in thine heart, How shall we know the word which the Lord hath not spoken?
Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?
22 When a prophet speaketh in the name of the Lord, if the thing follow not, nor come to pass, that is the thing which the Lord hath not spoken, but the prophet hath spoken it presumptuously: thou shalt not be afraid of him.
Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.
