Psalms 88
1 O lord God of my salvation, I have cried day and night before you:
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come before you: incline your ear to my cry;
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted with them that go down into the pit: I am as a man that has no strength:
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Free among the dead, like the slain that lie in the grave, whom you remember no more: and they are cut off from your hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 You have laid me in the lowest pit, in darkness, in the deeps.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your wrath lies hard on me, and you have afflicted me with all your waves. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have put away my acquaintance far from me; you have made me an abomination to them: I am shut up, and I cannot come forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eye mourns by reason of affliction: LORD, I have called daily on you, I have stretched out my hands to you.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Will you show wonders to the dead? shall the dead arise and praise you? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall your loving kindness be declared in the grave? or your faithfulness in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall your wonders be known in the dark? and your righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to you have I cried, O LORD; and in the morning shall my prayer prevent you.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 LORD, why cast you off my soul? why hide you your face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am afflicted and ready to die from my youth up: while I suffer your terrors I am distracted.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your fierce wrath goes over me; your terrors have cut me off.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They came round about me daily like water; they compassed me about together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Lover and friend have you put far from me, and my acquaintance into darkness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
