Psalms 17
1 Hear the right, O LORD, attend to my cry, give ear to my prayer, that goes not out of feigned lips.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Let my sentence come forth from your presence; let your eyes behold the things that are equal.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 You have proved my heart; you have visited me in the night; you have tried me, and shall find nothing; I am purposed that my mouth shall not transgress.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Concerning the works of men, by the word of your lips I have kept me from the paths of the destroyer.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Hold up my goings in your paths, that my footsteps slip not.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 I have called on you, for you will hear me, O God: incline your ear to me, and hear my speech.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Show your marvelous loving kindness, O you that save by your right hand them which put their trust in you from those that rise up against them.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Keep me as the apple of the eye, hide me under the shadow of your wings,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 From the wicked that oppress me, from my deadly enemies, who compass me about.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 They are enclosed in their own fat: with their mouth they speak proudly.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 They have now compassed us in our steps: they have set their eyes bowing down to the earth;
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Like as a lion that is greedy of his prey, and as it were a young lion lurking in secret places.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Arise, O LORD, disappoint him, cast him down: deliver my soul from the wicked, which is your sword:
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 From men which are your hand, O LORD, from men of the world, which have their portion in this life, and whose belly you fill with your hid treasure: they are full of children, and leave the rest of their substance to their babes.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 As for me, I will behold your face in righteousness: I shall be satisfied, when I awake, with your likeness.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
