Psalms 142

1 I cried to the LORD with my voice; with my voice to the LORD did I make my supplication.

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 I poured out my complaint before him; I showed before him my trouble.

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 When my spirit was overwhelmed within me, then you knew my path. In the way wherein I walked have they privately laid a snare for me.

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 I looked on my right hand, and beheld, but there was no man that would know me: refuge failed me; no man cared for my soul.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 I cried to you, O LORD: I said, You are my refuge and my portion in the land of the living.

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 Attend to my cry; for I am brought very low: deliver me from my persecutors; for they are stronger than I.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 Bring my soul out of prison, that I may praise your name: the righteous shall compass me about; for you shall deal bountifully with me.

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.