Proverbs 16
1 The preparations of the heart in man, and the answer of the tongue, is from the LORD.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 All the ways of a man are clean in his own eyes; but the LORD weighs the spirits.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Commit your works to the LORD, and your thoughts shall be established.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 The LORD has made all things for himself: yes, even the wicked for the day of evil.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD: though hand join in hand, he shall not be unpunished.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 By mercy and truth iniquity is purged: and by the fear of the LORD men depart from evil.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 When a man’s ways please the LORD, he makes even his enemies to be at peace with him.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Better is a little with righteousness than great revenues without right.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 A man’s heart devises his way: but the LORD directs his steps.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 A divine sentence is in the lips of the king: his mouth transgresses not in judgment.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 A just weight and balance are the LORD’s: all the weights of the bag are his work.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 It is an abomination to kings to commit wickedness: for the throne is established by righteousness.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Righteous lips are the delight of kings; and they love him that speaks right.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The wrath of a king is as messengers of death: but a wise man will pacify it.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In the light of the king’s countenance is life; and his favor is as a cloud of the latter rain.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 How much better is it to get wisdom than gold! and to get understanding rather to be chosen than silver!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 The highway of the upright is to depart from evil: he that keeps his way preserves his soul.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Pride goes before destruction, and an haughty spirit before a fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Better it is to be of an humble spirit with the lowly, than to divide the spoil with the proud.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 He that handles a matter wisely shall find good: and whoever trusts in the LORD, happy is he.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 The wise in heart shall be called prudent: and the sweetness of the lips increases learning.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Understanding is a wellspring of life to him that has it: but the instruction of fools is folly.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise teaches his mouth, and adds learning to his lips.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Pleasant words are as an honeycomb, sweet to the soul, and health to the bones.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There is a way that seems right to a man, but the end thereof are the ways of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 He that labors labors for himself; for his mouth craves it of him.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 An ungodly man digs up evil: and in his lips there is as a burning fire.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A fraudulent man sows strife: and a whisperer separates chief friends.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A violent man entices his neighbor, and leads him into the way that is not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 He shuts his eyes to devise fraudulent things: moving his lips he brings evil to pass.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 The hoary head is a crown of glory, if it be found in the way of righteousness.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 He that is slow to anger is better than the mighty; and he that rules his spirit than he that takes a city.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 The lot is cast into the lap; but the whole disposing thereof is of the LORD.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
