< Job 34 >
1 Furthermore Elihu answered and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Hear my words, O you wise men; and give ear to me, you that have knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear tries words, as the mouth tastes meat.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose to us judgment: let us know among ourselves what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job has said, I am righteous: and God has taken away my judgment.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Should I lie against my right? my wound is incurable without transgression.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, who drinks up scorning like water?
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 Which goes in company with the workers of iniquity, and walks with wicked men.
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he has said, It profits a man nothing that he should delight himself with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Therefore listen to me you men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness; and from the Almighty, that he should commit iniquity.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For the work of a man shall he render to him, and cause every man to find according to his ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Yes, surely God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert judgment.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who has given him a charge over the earth? or who has disposed the whole world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he set his heart on man, if he gather to himself his spirit and his breath;
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh shall perish together, and man shall turn again to dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If now you have understanding, hear this: listen to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Shall even he that hates right govern? and will you condemn him that is most just?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Is it fit to say to a king, You are wicked? and to princes, You are ungodly?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 How much less to him that accepts not the persons of princes, nor regards the rich more than the poor? for they all are the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment shall they die, and the people shall be troubled at midnight, and pass away: and the mighty shall be taken away without hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For his eyes are on the ways of man, and he sees all his goings.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he will not lay on man more than right; that he should enter into judgment with God.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He shall break in pieces mighty men without number, and set others in their stead.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore he knows their works, and he overturns them in the night, so that they are destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 He strikes them as wicked men in the open sight of others;
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because they turned back from him, and would not consider any of his ways:
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 So that they cause the cry of the poor to come to him, and he hears the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When he gives quietness, who then can make trouble? and when he hides his face, who then can behold him? whether it be done against a nation, or against a man only:
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 That the hypocrite reign not, lest the people be ensnared.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Surely it is meet to be said to God, I have borne chastisement, I will not offend any more:
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 That which I see not teach you me: if I have done iniquity, I will do no more.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Should it be according to your mind? he will recompense it, whether you refuse, or whether you choose; and not I: therefore speak what you know.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Let men of understanding tell me, and let a wise man listen to me.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job has spoken without knowledge, and his words were without wisdom.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 My desire is that Job may be tried to the end because of his answers for wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he adds rebellion to his sin, he claps his hands among us, and multiplies his words against God.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.