Ezekiel 15

1 And the word of the LORD came to me, saying,

Опет ми дође реч Господња говорећи:

2 Son of man, what is the vine tree more than any tree, or than a branch which is among the trees of the forest?

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

3 Shall wood be taken thereof to do any work? or will men take a pin of it to hang any vessel thereon?

Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

4 Behold, it is cast into the fire for fuel; the fire devours both the ends of it, and the middle of it is burned. Is it meet for any work?

Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

5 Behold, when it was whole, it was meet for no work: how much less shall it be meet yet for any work, when the fire has devoured it, and it is burned?

Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

6 Therefore thus says the Lord GOD; As the vine tree among the trees of the forest, which I have given to the fire for fuel, so will I give the inhabitants of Jerusalem.

Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

7 And I will set my face against them; they shall go out from one fire, and another fire shall devour them; and you shall know that I am the LORD, when I set my face against them.

Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

8 And I will make the land desolate, because they have committed a trespass, says the Lord GOD.

И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.