Ecclesiastes 4
1 So I returned, and considered all the oppressions that are done under the sun: and behold the tears of such as were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power; but they had no comforter.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 Why I praised the dead which are already dead more than the living which are yet alive.
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 Yes, better is he than both they, which has not yet been, who has not seen the evil work that is done under the sun.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 Again, I considered all travail, and every right work, that for this a man is envied of his neighbor. This is also vanity and vexation of spirit.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 The fool folds his hands together, and eats his own flesh.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 Better is an handful with quietness, than both the hands full with travail and vexation of spirit.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Then I returned, and I saw vanity under the sun.
Опет видех таштину под сунцем:
8 There is one alone, and there is not a second; yes, he has neither child nor brother: yet is there no end of all his labor; neither is his eye satisfied with riches; neither says he, For whom do I labor, and bereave my soul of good? This is also vanity, yes, it is a sore travail.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 Two are better than one; because they have a good reward for their labor.
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 For if they fall, the one will lift up his fellow: but woe to him that is alone when he falls; for he has not another to help him up.
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 Again, if two lie together, then they have heat: but how can one be warm alone?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 And if one prevail against him, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 Better is a poor and a wise child than an old and foolish king, who will no more be admonished.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 For out of prison he comes to reign; whereas also he that is born in his kingdom becomes poor.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 I considered all the living which walk under the sun, with the second child that shall stand up in his stead.
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 There is no end of all the people, even of all that have been before them: they also that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and vexation of spirit.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
