Ecclesiastes 12
1 Remember now your Creator in the days of your youth, while the evil days come not, nor the years draw near, when you shall say, I have no pleasure in them;
Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
2 While the sun, or the light, or the moon, or the stars, be not darkened, nor the clouds return after the rain:
Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
3 In the day when the keepers of the house shall tremble, and the strong men shall bow themselves, and the grinders cease because they are few, and those that look out of the windows be darkened,
Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
4 And the doors shall be shut in the streets, when the sound of the grinding is low, and he shall rise up at the voice of the bird, and all the daughters of music shall be brought low;
И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
5 Also when they shall be afraid of that which is high, and fears shall be in the way, and the almond tree shall flourish, and the grasshopper shall be a burden, and desire shall fail: because man goes to his long home, and the mourners go about the streets:
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
6 Or ever the silver cord be loosed, or the golden bowl be broken, or the pitcher be broken at the fountain, or the wheel broken at the cistern.
Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
7 Then shall the dust return to the earth as it was: and the spirit shall return to God who gave it.
И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
8 Vanity of vanities, says the preacher; all is vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
9 And moreover, because the preacher was wise, he still taught the people knowledge; yes, he gave good heed, and sought out, and set in order many proverbs.
А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
10 The preacher sought to find out acceptable words: and that which was written was upright, even words of truth.
Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
11 The words of the wise are as goads, and as nails fastened by the masters of assemblies, which are given from one shepherd.
Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
12 And further, by these, my son, be admonished: of making many books there is no end; and much study is a weariness of the flesh.
И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
13 Let us hear the conclusion of the whole matter: Fear God, and keep his commandments: for this is the whole duty of man.
Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
14 For God shall bring every work into judgment, with every secret thing, whether it be good, or whether it be evil.
Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
