Psalms 73
1 BOOK III A Psalm of Asaph. Surely God is good to Israel, even to such as are pure in heart.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 But as for me, my feet were almost gone; my steps had well nigh slipped.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 For I was envious at the arrogant, when I saw the prosperity of the wicked.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 For there are no pangs at their death, and their body is sound.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 In the trouble of man they are not; neither are they plagued like men.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Therefore pride is as a chain about their neck; violence covereth them as a garment.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Their eyes stand forth from fatness; they are gone beyond the imaginations of their heart.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 They scoff, and in wickedness utter oppression; they speak as if there were none on high.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 They have set their mouth against the heavens, and their tongue walketh through the earth.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Therefore His people return hither; and waters of fullness are drained out by them.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 And they say: 'How doth God know? And is there knowledge in the Most High?'
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Behold, such are the wicked; and they that are always at ease increase riches.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Surely in vain have I cleansed my heart, and washed my hands in innocency;
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 For all the day have I been plagued, and my chastisement came every morning.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 If I had said: 'I will speak thus', behold, I had been faithless to the generation of Thy children.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 And when I pondered how I might know this, it was wearisome in mine eyes;
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Until I entered into the sanctuary of God, and considered their end.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Surely Thou settest them in slippery places; Thou hurlest them down to utter ruin.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 How are they become a desolation in a moment! They are wholly consumed by terrors.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 As a dream when one awaketh, so, O Lord, when Thou arousest Thyself, Thou wilt despise their semblance.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 For my heart was in a ferment, and I was pricked in my reins.
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 But I was brutish, and ignorant; I was as a beast before Thee.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Nevertheless I am continually with Thee; Thou holdest my right hand.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 Thou wilt guide me with Thy counsel, and afterward receive me with glory.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Whom have I in heaven but Thee? And beside Thee I desire none upon earth.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 My flesh and my heart faileth; but God is the rock of my heart and my portion for ever.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 For, lo, they that go far from Thee shall perish; Thou dost destroy all them that go astray from Thee.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 But as for me, the nearness of God is my good; I have made the Lord GOD my refuge, that I may tell of all Thy works.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
