Psalms 35
1 A Psalm of David. Strive, O LORD, with them that strive with me; fight against them that fight against me.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Take hold of shield and buckler, and rise up to my help.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Draw out also the spear, and the battle-axe, against them that pursue me; say unto my soul: 'I am Thy salvation.'
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Let them be ashamed and brought to confusion that seek after my soul; let them be turned back and be abashed that devise my hurt.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Let them be as chaff before the wind, the angel of the LORD thrusting them.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Let their way be dark and slippery, the angel of the LORD pursuing them.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 For without cause have they hid for me the pit, even their net, without cause have they digged for my soul.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Let destruction come upon him unawares; and let his net that he hath hid catch himself; with destruction let him fall therein.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 And my soul shall be joyful in the LORD; it shall rejoice in His salvation.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 All my bones shall say: 'LORD, who is like unto Thee, who deliverest the poor from him that is too strong for him, yea, the poor and the needy from him that spoileth him?'
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Unrighteous witnesses rise up; they ask me of things that I know not.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 They repay me evil for good; bereavement is come to my soul.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 But as for me, when they were sick, my clothing was sackcloth, I afflicted my soul with fasting; and my prayer, may it return into mine own bosom.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 I went about as though it had been my friend or my brother; I bowed down mournful, as one that mourneth for his mother.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 But when I halt they rejoice, and gather themselves together; the abjects gather themselves together against me, and those whom I know not; they tear me, and cease not;
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 With the profanest mockeries of backbiting they gnash at me with their teeth.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Lord, how long wilt Thou look on? Rescue my soul from their destructions, mine only one from the lions.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 I will give Thee thanks in the great congregation; I will praise Thee among a numerous people.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Let not them that are wrongfully mine enemies rejoice over me; neither let them wink with the eye that hate me without a cause.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 For they speak not peace; but they devise deceitful matters against them that are quiet in the land.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Yea, they open their mouth wide against me; they say: 'Aha, aha, our eye hath seen it.'
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Thou hast seen, O LORD; keep not silence; O Lord, be not far from me.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Rouse Thee, and awake to my judgment, even unto my cause, my God and my Lord.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Judge me, O LORD my God, according to Thy righteousness; and let them not rejoice over me.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Let them not say in their heart: 'Aha, we have our desire'; let them not say: 'We have swallowed him up.'
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Let them be ashamed and abashed together that rejoice at my hurt; let them be clothed with shame and confusion that magnify themselves against me.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Let them shout for joy, and be glad, that delight in my righteousness; yea, let them say continually: 'Magnified be the LORD, who delighteth in the peace of His servant.'
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 And my tongue shall speak of Thy righteousness, and of Thy praise all the day.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
