Psalms 2

1 Why are the nations in an uproar? And why do the peoples mutter in vain?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 The kings of the earth stand up, and the rulers take counsel together, against the LORD, and against His anointed:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 'Let us break their bands asunder, and cast away their cords from us.'

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 He that sitteth in heaven laugheth, the Lord hath them in derision.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Then will He speak unto them in His wrath, and affright them in His sore displeasure:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 'Truly it is I that have established My king upon Zion, My holy mountain.'

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 I will tell of the decree: the LORD said unto me: 'Thou art My son, this day have I begotten thee.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ask of Me, and I will give the nations for thine inheritance, and the ends of the earth for thy possession.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Thou shalt break them with a rod of iron; thou shalt dash them in pieces like a potter's vessel.'

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Now therefore, O ye kings, be wise; be admonished, ye judges of the earth.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Do homage in purity, lest He be angry, and ye perish in the way, when suddenly His wrath is kindled. Happy are all they that take refuge in Him.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!