Psalms 17
1 A Prayer of David. Hear the right, O LORD, attend unto my cry; give ear unto my prayer from lips without deceit.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Let my judgment come forth from Thy presence; let Thine eyes behold equity.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Thou hast tried my heart, Thou hast visited it in the night; Thou hast tested me, and Thou findest not that I had a thought which should not pass my mouth.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 As for the doings of men, by the word of Thy lips I have kept me from the ways of the violent.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 My steps have held fast to Thy paths, my feet have not slipped.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 As for me, I call upon Thee, for Thou wilt answer me, O God; incline Thine ear unto me, hear my speech.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Make passing great Thy mercies, O Thou that savest by Thy right hand from assailants them that take refuge in Thee.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Keep me as the apple of the eye, hide me in the shadow of Thy wings,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 From the wicked that oppress, my deadly enemies, that compass me about.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Their gross heart they have shut tight, with their mouth they speak proudly.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 At our every step they have now encompassed us; they set their eyes to cast us down to the earth.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 He is like a lion that is eager to tear in pieces, and like a young lion lurking in secret places.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Arise, O LORD, confront him, cast him down; deliver my soul from the wicked, by Thy sword;
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 From men, by Thy hand, O LORD, from men of the world, whose portion is in this life, and whose belly Thou fillest with Thy treasure; who have children in plenty, and leave their abundance to their babes.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 As for me, I shall behold Thy face in righteousness; I shall be satisfied, when I awake, with Thy likeness.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
