< Psalms 147 >

1 Hallelujah; for it is good to sing praises unto our God; for it is pleasant, and praise is comely.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 The LORD doth build up Jerusalem, He gathereth together the dispersed of Israel;
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Who healeth the broken in heart, and bindeth up their wounds.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 He counteth the number of the stars; He giveth them all their names.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great is our Lord, and mighty in power; His understanding is infinite.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 The LORD upholdeth the humble; He bringeth the wicked down to the ground.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Sing unto the LORD with thanksgiving, sing praises upon the harp unto our God;
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Who covereth the heaven with clouds, who prepareth rain for the earth, who maketh the mountains to spring with grass.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 He giveth to the beast his food, and to the young ravens which cry.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He delighteth not in the strength of the horse; He taketh no pleasure in the legs of a man.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 The LORD taketh pleasure in them that fear Him, in those that wait for His mercy.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Glorify the LORD, O Jerusalem; praise thy God, O Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For He hath made strong the bars of thy gates; He hath blessed thy children within thee.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 He maketh thy borders peace; He giveth thee in plenty the fat of wheat.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 He sendeth out His commandment upon earth; His word runneth very swiftly.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 He giveth snow like wool; He scattereth the hoar-frost like ashes.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He casteth forth His ice like crumbs; who can stand before His cold?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He sendeth forth His word, and melteth them; He causeth His wind to blow, and the waters flow.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 He declareth His word unto Jacob, His statutes and His ordinances unto Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not dealt so with any nation; and as for His ordinances, they have not known them. Hallelujah.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Psalms 147 >