Psalms 141

1 A Psalm of David. LORD, I have called Thee; make haste unto me; give ear unto my voice, when I call unto Thee.

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Let my prayer be set forth as incense before Thee, the lifting up of my hands as the evening sacrifice.

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Set a guard, O LORD, to my mouth; keep watch at the door of my lips.

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Incline not my heart to any evil thing, to be occupied in deeds of wickedness with men that work iniquity; and let me not eat of their dainties.

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 Let the righteous smite me in kindness, and correct me; oil so choice let not my head refuse; for still is my prayer because of their wickedness.

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 Their judges are thrown down by the sides of the rock; and they shall hear my words, that they are sweet.

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 As when one cleaveth and breaketh up the earth, our bones are scattered at the grave's mouth. (Sheol h7585)

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 For mine eyes are unto Thee, O GOD the Lord; in Thee have I taken refuge, O pour not out my soul.

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Keep me from the snare which they have laid for me, and from the gins of the workers of iniquity.

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Let the wicked fall into their own nets, whilst I withal escape.

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.