Psalms 109
1 For the Leader. A Psalm of David. O God of my praise, keep not silence;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of the wicked and the mouth of deceit have they opened against me; they have spoken unto me with a lying tongue.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They compassed me about also with words of hatred, and fought against me without a cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 In return for my love they are my adversaries; but I am all prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they have laid upon me evil for good, and hatred for my love:
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 'Set Thou a wicked man over him; and let an adversary stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, let him go forth condemned; and let his prayer be turned into sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his days be few; let another take his charge.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children be fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be vagabonds, and beg; and let them seek their bread out of their desolate places.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the creditor distrain all that he hath; and let strangers make spoil of his labour.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let there be none to extend kindness unto him; neither let there be any to be gracious unto his fatherless children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posterity be cut off; in the generation following let their name be blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the iniquity of his fathers be brought to remembrance unto the LORD; and let not the sin of his mother be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be before the LORD continually, that He may cut off the memory of them from the earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because that he remembered not to do kindness, but persecuted the poor and needy man, and the broken in heart he was ready to slay.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Yea, he loved cursing, and it came unto him; and he delighted not in blessing, and it is far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 He clothed himself also with cursing as with his raiment, and it is come into his inward parts like water, and like oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be unto him as the garment which he putteth on, and for the girdle wherewith he is girded continually.'
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This would mine adversaries effect from the LORD, and they that speak evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But Thou, O GOD the Lord, deal with me for Thy name's sake; because Thy mercy is good, deliver Thou me.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I am poor and needy, and my heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am gone like the shadow when it lengtheneth; I am shaken off as the locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees totter through fasting; and my flesh is lean, and hath no fatness.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I am become also a taunt unto them; when they see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O LORD my God; O save me according to Thy mercy;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 That they may know that this is Thy hand; that Thou, LORD, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Let them curse, but bless Thou; when they arise, they shall be put to shame, but Thy servant shall rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mine adversaries shall be clothed with confusion, and shall put on their own shame as a robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will give great thanks unto the LORD with my mouth; yea, I will praise Him among the multitude;
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Because He standeth at the right hand of the needy, to save him from them that judge his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
