Psalms 104
1 Bless the LORD, O my soul. O LORD my God, Thou art very great; Thou art clothed with glory and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Who coverest Thyself with light as with a garment, who stretchest out the heavens like a curtain;
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who layest the beams of Thine upper chambers in the waters, who makest the clouds Thy chariot, who walkest upon the wings of the wind;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Who makest winds Thy messengers, the flaming fire Thy ministers.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Who didst establish the earth upon its foundations, that it should not be moved for ever and ever;
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Thou didst cover it with the deep as with a vesture; the waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At Thy rebuke they fled, at the voice of Thy thunder they hasted away —
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 The mountains rose, the valleys sank down — unto the place which Thou hadst founded for them;
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Thou didst set a bound which they should not pass over, that they might not return to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Who sendest forth springs into the valleys; they run between the mountains;
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field, the wild asses quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Beside them dwell the fowl of the heaven, from among the branches they sing.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Who waterest the mountains from Thine upper chambers; the earth is full of the fruit of Thy works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Who causeth the grass to spring up for the cattle, and herb for the service of man; to bring forth bread out of the earth,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine that maketh glad the heart of man, making the face brighter than oil, and bread that stayeth man's heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of the LORD have their fill, the cedars of Lebanon, which He hath planted;
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Wherein the birds make their nests; as for the stork, the fir-trees are her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high mountains are for the wild goats; the rocks are a refuge for the conies.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Who appointedst the moon for seasons; the sun knoweth his going down.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Thou makest darkness, and it is night, wherein all the beasts of the forest do creep forth.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun ariseth, they slink away, and couch in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goeth forth unto his work and to his labour until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 How manifold are Thy works, O LORD! In wisdom hast Thou made them all; the earth is full of Thy creatures.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Yonder sea, great and wide, therein are creeping things innumerable, living creatures, both small and great.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There go the ships; there is leviathan, whom Thou hast formed to sport therein.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 All of them wait for Thee, that Thou mayest give them their food in due season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Thou givest it unto them, they gather it; Thou openest Thy hand, they are satisfied with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Thou hidest Thy face, they vanish; Thou withdrawest their breath, they perish, and return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Thou sendest forth Thy spirit, they are created; and Thou renewest the face of the earth.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 May the glory of the LORD endure for ever; let the LORD rejoice in His works!
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Who looketh on the earth, and it trembleth; He toucheth the mountains, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing unto the LORD as long as I live; I will sing praise to my God while I have any being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Let my musing be sweet unto Him; as for me, I will rejoice in the LORD.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let sinners cease out of the earth, and let the wicked be no more. Bless the LORD, O my soul. Hallelujah.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
