Proverbs 1
1 THE PROVERBS of Solomon the son of David, king of Israel;
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 To know wisdom and instruction; to comprehend the words of understanding;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 To receive the discipline of wisdom, justice, and right, and equity;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To give prudence to the simple, to the young man knowledge and discretion;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 That the wise man may hear, and increase in learning, and the man of understanding may attain unto wise counsels;
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 To understand a proverb, and a figure; the words of the wise, and their dark sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the LORD is the beginning of knowledge; but the foolish despise wisdom and discipline.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hear, my son, the instruction of thy father, and forsake not the teaching of thy mother;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For they shall be a chaplet of grace unto thy head, and chains about thy neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners entice thee, consent thou not.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say: 'Come with us, let us lie in wait for blood, let us lurk for the innocent without cause;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Let us swallow them up alive as the grave, and whole, as those that go down into the pit; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Cast in thy lot among us; let us all have one purse' —
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son, walk not thou in the way with them, restrain thy foot from their path;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run to evil, and they make haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 For in vain the net is spread in the eyes of any bird;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 And these lie in wait for their own blood, they lurk for their own lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So are the ways of every one that is greedy of gain; it taketh away the life of the owners thereof.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom crieth aloud in the streets, she uttereth her voice in the broad places;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 She calleth at the head of the noisy streets, at the entrances of the gates, in the city, she uttereth her words:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 'How long, ye thoughtless, will ye love thoughtlessness? And how long will scorners delight them in scorning, and fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn you at my reproof; behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I have called, and ye refused, I have stretched out my hand, and no man attended,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof;
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I also, in your calamity, will laugh, I will mock when your dread cometh;
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When your dread cometh as a storm, and your calamity cometh on as a whirlwind; when trouble and distress come upon you.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then will they call me, but I will not answer, they will seek me earnestly, but they shall not find me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD;
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They would none of my counsel, they despised all my reproof.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the waywardness of the thoughtless shall slay them, and the confidence of fools shall destroy them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But whoso hearkeneth unto me shall dwell securely, and shall be quiet without fear of evil.'
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
