Proverbs 7
1 My son, keep my words, and lay up my commandments with thee.
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Keep my commandments and live, and my teaching as the apple of thine eye.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Bind them upon thy fingers, write them upon the table of thy heart.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Say unto wisdom: 'Thou art my sister', and call understanding thy kinswoman;
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 That they may keep thee from the strange woman, from the alien woman that maketh smooth her words.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 For at the window of my house I looked forth through my lattice;
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 And I beheld among the thoughtless ones, I discerned among the youths, a young man void of understanding,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 Passing through the street near her corner, and he went the way to her house;
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 In the twilight, in the evening of the day, in the blackness of night and the darkness.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 And, behold, there met him a woman with the attire of a harlot, and wily of heart.
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 She is riotous and rebellious, her feet abide not in her house;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 Now she is in the streets, now in the broad places, and lieth in wait at every corner.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 So she caught him, and kissed him, and with an impudent face she said unto him:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 'Sacrifices of peace-offerings were due from me; this day have I paid my vows.
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 Therefore came I forth to meet thee, to seek thy face, and I have found thee.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 I have decked my couch with coverlets, with striped cloths of the yarn of Egypt.
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 I have perfumed my bed with myrrh, aloes, and cinnamon.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Come, let us take our fill of love until the morning; let us solace ourselves with loves.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 For my husband is not at home, he is gone a long journey;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 He hath taken the bag of money with him; he will come home at the full moon.'
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 With her much fair speech she causeth him to yield, with the blandishment of her lips she enticeth him away.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 He goeth after her straightway, as an ox that goeth to the slaughter, or as one in fetters to the correction of the fool;
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 Till an arrow strike through his liver; as a bird hasteneth to the snare — and knoweth not that it is at the cost of his life.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Now therefore, O ye children, hearken unto me, and attend to the words of my mouth.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Let not thy heart decline to her ways, go not astray in her paths.
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 For she hath cast down many wounded; yea, a mighty host are all her slain.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
