Proverbs 5
1 My son, attend unto my wisdom; incline thine ear to my understanding;
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 That thou mayest preserve discretion, and that thy lips may keep knowledge.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For the lips of a strange woman drop honey, and her mouth is smoother than oil;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But her end is bitter as wormwood, sharp as a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Lest she should walk the even path of life, her ways wander, but she knoweth it not.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Now therefore, O ye children, hearken unto me, and depart not from the words of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house;
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Lest thou give thy vigour unto others, and thy years unto the cruel;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 Lest strangers be filled with thy strength, and thy labours be in the house of an alien;
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 And thou moan, when thine end cometh, when thy flesh and thy body are consumed,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 And say: 'How have I hated instruction, and my heart despised reproof;
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 Neither have I hearkened to the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I was well nigh in all evil in the midst of the congregation and assembly.'
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Let thy springs be dispersed abroad, and courses of water in the streets.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Let them be only thine own, and not strangers' with thee.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let thy fountain be blessed; and have joy of the wife of thy youth.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 A lovely hind and a graceful doe, let her breasts satisfy thee at all times; with her love be thou ravished always.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Why then wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of an alien?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 For the ways of man are before the eyes of the LORD, and He maketh even all his paths.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 His own iniquities shall ensnare the wicked, and he shall be holden with the cords of his sin.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 He shall die for lack of instruction; and in the greatness of his folly he shall reel.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
