Proverbs 31
1 The words of king Lemuel; the burden wherewith his mother corrected him.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 What, my son? and what, O son of my womb? and what, O son of my vows?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Give not thy strength unto women, nor thy ways to that which destroyeth kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 It is not for kings, O Lemuel, it is not for kings to drink wine: nor for princes to say: 'Where is strong drink?'
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Lest they drink, and forget that which is decreed, and pervert the justice due to any that is afflicted.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Give strong drink unto him that is ready to perish, and wine unto the bitter in soul;
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Let him drink, and forget his poverty, and remember his misery no more.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open thy mouth for the dumb, in the cause of all such as are appointed to destruction.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open thy mouth, judge righteously, and plead the cause of the poor and needy.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 A woman of valour who can find? for her price is far above rubies.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband doth safely trust in her, and he hath no lack of gain.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She doeth him good and not evil all the days of her life.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She seeketh wool and flax, and worketh willingly with her hands.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She is like the merchant-ships; she bringeth her food from afar.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 She riseth also while it is yet night, and giveth food to her household, and a portion to her maidens.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She considereth a field, and buyeth it; with the fruit of her hands she planteth a vineyard.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She girdeth her loins with strength, and maketh strong her arms.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She perceiveth that her merchandise is good; her lamp goeth not out by night.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 She layeth her hands to the distaff, and her hands hold the spindle.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 She stretcheth out her hand to the poor; yea, she reacheth forth her hands to the needy.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She is not afraid of the snow for her household; for all her household are clothed with scarlet.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 She maketh for herself coverlets; her clothing is fine linen and purple.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Her husband is known in the gates, when he sitteth among the elders of the land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 She maketh linen garments and selleth them; and delivereth girdles unto the merchant.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and dignity are her clothing; and she laugheth at the time to come.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 She openeth her mouth with wisdom; and the law of kindness is on her tongue.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She looketh well to the ways of her household, and eateth not the bread of idleness.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her children rise up, and call her blessed; her husband also, and he praiseth her:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 'Many daughters have done valiantly, but thou excellest them all.'
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Grace is deceitful, and beauty is vain; but a woman that feareth the LORD, she shall be praised.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Give her of the fruit of her hands; and let her works praise her in the gates.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
