Proverbs 17
1 Better is a dry morsel and quietness therewith, than a house full of feasting with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A servant that dealeth wisely shall have rule over a son that dealeth shamefully, and shall have part of the inheritance among the brethren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 The refining pot is for silver, and the furnace for gold; but the LORD trieth the hearts.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 A evil-doer giveth heed to wicked lips; and a liar giveth ear to a mischievous tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Whoso mocketh the poor blasphemeth his Maker; and he that is glad at calamity shall not be unpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Children's children are the crown of old men; and the glory of children are their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Overbearing speech becometh not a churl; much less do lying lips a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A gift is as a precious stone in the eyes of him that hath it; whithersoever he turneth, he prospereth.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He that covereth a transgression seeketh love; but he that harpeth on a matter estrangeth a familiar friend.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A rebuke entereth deeper into a man of understanding than a hundred stripes into a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 A rebellious man seeketh only evil; therefore a cruel messenger shall be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Let a bear robbed of her whelps meet a man, rather than a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoso rewardeth evil for good, evil shall not depart from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of strife is as when one letteth out water; therefore leave off contention, before the quarrel break out.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He that justifieth the wicked, and he that condemneth the righteous, even they both are an abomination to the LORD.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Wherefore is there a price in the hand of a fool to buy wisdom, seeing he hath no understanding?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 A friend loveth at all times, and a brother is born for adversity.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man void of understanding is he that striketh hands, and becometh surety in the presence of his neighbour.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He loveth transgression that loveth strife; he that exalteth his gate seeketh destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 He that hath a froward heart findeth no good; and he that hath a perverse tongue falleth into evil.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 He that begetteth a fool doeth it to his sorrow; and the father of a churl hath no joy.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A merry heart is a good medicine; but a broken spirit drieth the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wicked man taketh a gift out of the bosom, to pervert the ways of justice.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdom is before him that hath understanding; but the eyes of a fool are in the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son is vexation to his father, and bitterness to her that bore him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 To punish also the righteous is not good, nor to strike the noble for their uprightness.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He that spareth his words hath knowledge; and he that husbandeth his spirit is a man of discernment.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool, when he holdeth his peace, is counted wise; and he that shutteth his lips is esteemed as a man of understanding.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
