Job 31
1 I made a covenant with mine eyes; how then should I look upon a maid?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what would be the portion of God from above, and the heritage of the Almighty from on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doth not He see my ways, and count all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked with vanity, and my foot hath hasted to deceit —
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Let me be weighed in a just balance, that God may know mine integrity —
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my step hath turned out of the way, and my heart walked after mine eyes, and if any spot hath cleaved to my hands;
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Then let me sow, and let another eat; yea, let the produce of my field be rooted out.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart have been enticed unto a woman, and I have lain in wait at my neighbour's door;
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For that were a heinous crime; yea, it were an iniquity to be punished by the judges.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 For it is a fire that consumeth unto destruction, and would root out all mine increase.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I did despise the cause of my man-servant, or of my maid-servant, when they contended with me —
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 What then shall I do when God riseth up? And when He remembereth, what shall I answer Him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did not He that made me in the womb make him? And did not One fashion us in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I have withheld aught that the poor desired, or have caused the eyes of the widow to fail;
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless hath not eaten thereof —
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 Nay, from my youth he grew up with me as with a father, and I have been her guide from my mother's womb.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If I have seen any wanderer in want of clothing, or that the needy had no covering;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate;
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Then let my shoulder fall from the shoulder-blade, and mine arm be broken from the bone.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For calamity from God was a terror to me, and by reason of His majesty I could do nothing.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have made gold my hope, and have said to the fine gold: 'Thou art my confidence';
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 And my heart hath been secretly enticed, and my mouth hath kissed my hand;
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 This also were an iniquity to be punished by the judges; for I should have lied to God that is above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I rejoiced at the destruction of him that hated me, or exulted when evil found him —
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Yea, I suffered not my mouth to sin by asking his life with a curse.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 If the men of my tent said not: 'Who can find one that hath not been satisfied with his meat?'
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 The stranger did not lodge in the street; my doors I opened to the roadside.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 If after the manner of men I covered my transgressions, by hiding mine iniquity in my bosom —
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Because I feared the great multitude, and the most contemptible among families terrified me, so that I kept silence, and went not out of the door.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Oh that I had one to hear me! — Lo, here is my signature, let the Almighty answer me — and that I had the indictment which mine adversary hath written!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Surely I would carry it upon my shoulder; I would bind it unto me as a crown.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cry out against me, and the furrows thereof weep together;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the tillers thereof to be disappointed —
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Let thistles grow instead of wheat, and noisome weeds instead of barley. The words of Job are ended.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
