Job 24
1 Why are times not laid up by the Almighty? And why do not they that know Him see His days?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 There are that remove the landmarks; they violently take away flocks, and feed them.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the ass of the fatherless, they take the widow's ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn the needy out of the way; the poor of the earth hide themselves together.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, as wild asses in the wilderness they go forth to their work, seeking diligently for food; the desert yieldeth them bread for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They cut his provender in the field; and they despoil the vineyard of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 There are that pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor;
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 So that they go about naked without clothing, and being hungry they carry the sheaves;
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They make oil within the rows of these men; they tread their winepresses, and suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 From out of the populous city men groan, and the soul of the wounded crieth out; yet God imputeth it not for unseemliness.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 These are of them that rebel against the light; they know not the ways thereof, nor abide in the paths thereof.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer riseth with the light, to kill the poor and needy; and in the night he is as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying: 'No eye shall see me'; and he putteth a covering on his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In the dark they dig through houses; they shut themselves up in the day-time; they know not the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For the shadow of death is to all of them as the morning; for they know the terrors of the shadow of death.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He is swift upon the face of the waters; their portion is cursed in the earth; he turneth not by the way of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Drought and heat consume the snow waters; so doth the nether-world those that have sinned. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb forgetteth him; the worm feedeth sweetly on him; he shall be no more remembered; and unrighteousness is broken as a tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 He devoureth the barren that beareth not; and doeth not good to the widow.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 He draweth away the mighty also by his power; he riseth up, and he trusteth not his own life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Though it be given him to be in safety, whereon he resteth, yet His eyes are upon their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted for a little while, and they are gone; yea, they are brought low, they are gathered in as all others, and wither as the tops of the ears of corn.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if it be not so now, who will prove me a liar, and make my speech nothing worth?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
