Job 19
1 Then Job answered and said:
А Јов одговори и рече:
2 How long will ye vex my soul, and crush me with words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 These ten times have ye reproached me; ye are not ashamed that ye deal harshly with me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 And be it indeed that I have erred, mine error remaineth with myself.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If indeed ye will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach;
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Know now that God hath subverted my cause, and hath compassed me with His net.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Behold, I cry out: 'Violence!' but I am not heard; I cry aloud, but there is no justice.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He hath fenced up my way that I cannot pass, and hath set darkness in my paths.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He hath stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He hath broken me down on every side, and I am gone; and my hope hath He plucked up like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 He hath also kindled His wrath against me, and He counteth me unto Him as one of His adversaries.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops come on together, and cast up their way against me, and encamp round about my tent.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 He hath put my brethren far from me, and mine acquaintance are wholly estranged from me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My kinsfolk have failed, and my familiar friends have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 They that dwell in my house, and my maids, count me for a stranger; I am become an alien in their sight.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I call unto my servant, and he giveth me no answer, though I entreat him with my mouth.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My breath is abhorred of my wife, and I am loathsome to the children of my tribe.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Even urchins despised me; if I arise, they speak against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All my intimate friends abhor me; and they whom I loved are turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My bone cleaveth to my skin and to my flesh, and I am escaped with the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Have pity upon me, have pity upon me, O ye my friends; for the hand of God hath touched me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Oh that my words were now written! Oh that they were inscribed in a book!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 That with an iron pen and lead they were graven in the rock for ever!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 But as for me, I know that my Redeemer liveth, and that He will witness at the last upon the dust;
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 And when after my skin this is destroyed, then without my flesh shall I see God;
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Whom I, even I, shall see for myself, and mine eyes shall behold, and not another's. My reins are consumed within me.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 If ye say: 'How we will persecute him!' seeing that the root of the matter is found in me;
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Be ye afraid of the sword; for wrath bringeth the punishments of the sword, that ye may know there is a judgment.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
