Job 13
1 Lo, mine eye hath seen all this, mine ear hath heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What ye know, do I know also; I am not inferior unto you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Notwithstanding I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 But ye are plasterers of lies, ye are all physicians of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Oh that ye would altogether hold your peace! and it would be your wisdom.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speak unrighteously for God, and talk deceitfully for Him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye show Him favour? Will ye contend for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Would it be good that He should search you out? Or as one mocketh a man, will ye mock Him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprove you, if ye do secretly show favour.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Shall not His majesty terrify you, and His dread fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your memorials shall be like unto ashes, your eminences to eminences of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Wherefore? I will take my flesh in my teeth, and put my life in my hand.
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Though He slay me, yet will I trust in Him; but I will argue my ways before Him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 This also shall be my salvation, that a hypocrite cannot come before Him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear diligently my speech, and let my declaration be in your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he that will contend with me? For then would I hold my peace and die.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only do not two things unto me, then will I not hide myself from Thee:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw Thy hand far from me; and let not Thy terror make me afraid.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call Thou, and I will answer; or let me speak, and answer Thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are mine iniquities and sins? Make me to know my transgression and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Wherefore hidest Thou Thy face, and holdest me for Thine enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt Thou harass a driven leaf? And wilt Thou pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 That Thou shouldest write bitter things against me, and make me to inherit the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; Thou drawest Thee a line about the soles of my feet;
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Though I am like a wine-skin that consumeth, like a garment that is moth-eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
