< Ecclesiastes 12 >

1 Remember then thy Creator in the days of thy youth, before the evil days come, and the years draw nigh, when thou shalt say: 'I have no pleasure in them';
Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
2 Before the sun, and the light, and the moon, and the stars, are darkened, and the clouds return after the rain;
Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
3 In the day when the keepers of the house shall tremble, and the strong men shall bow themselves, and the grinders cease because they are few, and those that look out shall be darkened in the windows,
Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
4 And the doors shall be shut in the street, when the sound of the grinding is low; and one shall start up at the voice of a bird, and all the daughters of music shall be brought low;
И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
5 Also when they shall be afraid of that which is high, and terrors shall be in the way; and the almond-tree shall blossom, and the grasshopper shall drag itself along, and the caperberry shall fail; because man goeth to his long home, and the mourners go about the streets;
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
6 Before the silver cord is snapped asunder, and the golden bowl is shattered, and the pitcher is broken at the fountain, and the wheel falleth shattered, into the pit;
Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
7 And the dust returneth to the earth as it was, and the spirit returneth unto God who gave it.
И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
8 Vanity of vanities, saith Koheleth; all is vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
9 And besides that Koheleth was wise, he also taught the people knowledge; yea, he pondered, and sought out, and set in order many proverbs.
А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
10 Koheleth sought to find out words of delight, and that which was written uprightly, even words of truth.
Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
11 The words of the wise are as goads, and as nails well fastened are those that are composed in collections; they are given from one shepherd.
Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
12 And furthermore, my son, be admonished: of making many books there is no end; and much study is a weariness of the flesh.
И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
13 The end of the matter, all having been heard: fear God, and keep His commandments; for this is the whole man.
Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
14 For God shall bring every work into the judgment concerning every hidden thing, whether it be good or whether it be evil.
Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.

< Ecclesiastes 12 >