Luke 17
1 THEN he said to his disciples, It is impossible that offences should not come; but wo to him through whom they come!
А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
2 It would be advantageous for him, if a milstone were hanged about his neck, and he were cast into the sea, rather than offend one of these little ones.
Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
3 Take heed to yourselves: if thy brother sin against thee, reprove him; and if he repent, forgive him.
Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
4 And if seven times in the day he sin against thee, and seven times in the day return to thee, saying, I repent; thou shalt forgive him.
И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
5 And the disciples said unto the Lord, increase our faith.
И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
6 And the Lord said, If ye had faith as a grain of mustard, ye might say to that sycamore-tree, Be rooted up, and be planted in the sea; and it would obey you.
А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7 But which of you, having a servant plowing or keeping sheep, when he cometh from the field, will say immediately, Come, sit down at table?
Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
8 And will he not rather say, Prepare for me to sup, and gird thyself, and wait upon me, till I eat and drink; and after that, thou shalt eat and drink thyself?
Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
9 Doth he hold it as a favour from that servant, that he did the things which were ordered him? I think not.
Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
10 So also ye, when ye have done all things commanded you, say, We are unprofitable servants: for we have but done what was our duty to do.
Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
11 And it came to pass, as he was going towards Jerusalem, he passed also through the midst of Samaria and Galilee.
И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
12 And as he was entering a certain village, ten leprous men met him, who stood at a distance:
И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
13 and they lift up their voice, saying, Jesus, Master, have mercy on us!
И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
14 And looking towards them, he said, Go, shew yourselves to the priests. And it came to pass, that as they were on the road, they were made clean.
И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
15 Then one of them, seeing that he was cured, returned, and with a loud voice gave glory to God,
А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
16 and fell prostrate at his feet giving him thanks: and he was a Samaritan.
И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
17 Then Jesus spake and said, were there not ten cleansed? but where are the nine?
А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
18 There are none found returning to give glory to God, but this alien.
Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
19 And he said to him, Arise, go thy way: thy faith hath saved thee.
И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
20 And being asked by one of the Pharisees, When cometh the kingdom of God? he answered them and said, The kingdom of God cometh not with observation:
А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
21 neither shall they say, Lo here! or, lo there! for, behold, the kingdom of God is within you.
Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
22 Then said he to the disciples, The days will come when ye shall eagerly desire to see one of the days of the Son of man, and shall not see it.
А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
23 And they will say to you, Lo here! and lo there! go not after them, nor follow them.
И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
24 For as the lightning flashing from one quarter under heaven, shineth to another quarter under heaven; so shall the Son of man also be at his day.
Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
25 But he must first suffer many things, and be rejected by this generation.
Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
26 And as it was in the days of Noah, so shall it also be in the days of the coming of the Son of man.
И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
27 They did eat, they drank, they married, they were given in marriage, until the day that Noah entered into the ark, and the deluge came, and destroyed them all.
Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28 Even so, likewise, it was in the days of Lot; they did eat, they drank, they bought, they sold, they planted, they builded;
Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29 but the day Lot went out of Sodom, it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.
А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30 Just so will it be in the day when the Son of man shall be revealed.
Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
31 In that day, let not the man who is upon the roof, and his goods in the house, go down to carry them away: and he that is in the field, in like manner, let him not return for any things behind him.
У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
32 Remember Lot’s wife.
Опомињите се жене Лотове.
33 Whosoever seeketh to preserve his life shall lose it; and whosoever would lose it, shall preserve it.
Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
34 I tell you, in that night two shall be in the same bed; the one shall be seized, and the other dismissed. Two women shall be grinding together: the one shall be seized, and the other dismissed.
Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
35 Two shall be in the field; the one shall be seized, and the other dismissed.
Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
36 TEXT OMITTED
Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 And they answering, said to him, Where, Lord? And he said, Wherever the carcase is, there will the eagles be gathered together.
И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
