Psalms 71
1 In thee, O Lord, I trust: let me neuer be ashamed.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Rescue mee and deliuer me in thy righteousnes: incline thine eare vnto me and saue me.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Be thou my strong rocke, whereunto I may alway resort: thou hast giuen commandement to saue me: for thou art my rocke, and my fortresse.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Deliuer mee, O my God, out of the hande of the wicked: out of the hande of the euill and cruell man.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For thou art mine hope, O Lord God, euen my trust from my youth.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Vpon thee haue I beene stayed from the wombe: thou art he that tooke me out of my mothers bowels: my praise shalbe alwaies of thee.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 I am become as it were a monster vnto many: but thou art my sure trust.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Let my mouth be filled with thy praise, and with thy glory euery day.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Cast mee not off in the time of age: forsake me not when my strength faileth.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For mine enemies speake of mee, and they that lay waite for my soule, take their counsell together,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Saying, God hath forsaken him: pursue and take him, for there is none to deliuer him.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Goe not farre from me, O God: my God, haste thee to helpe me.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Let them be confounded and consumed that are against my soule: let them be couered with reproofe and confusion, that seeke mine hurt.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 But I will waite continually, and will praise thee more and more.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 My mouth shall daily rehearse thy righteousnesse, and thy saluation: for I knowe not the nomber.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 I will goe forwarde in the strength of the Lord God, and will make mention of thy righteousnesse, euen of thine onely.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O God, thou hast taught me from my youth euen vntill nowe: therefore will I tell of thy wonderous workes,
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Yea, euen vnto mine olde age and graie head, O God: forsake me not, vntill I haue declared thine arme vnto this generation, and thy power to all them, that shall come.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 And thy righteousnes, O God, I wil exalt on high: for thou hast done great thinges: O God, who is like vnto thee!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Which hast shewed me great troubles and aduersities, but thou wilt returne, and reuiue me, and wilt come againe, and take mee vp from the depth of the earth.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Thou wilt increase mine honour, and returne and comfort me.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Therefore will I praise thee for thy faithfulnesse, O God, vpon instrument and viole: vnto thee will I sing vpon the harpe, O Holy one of Israel.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 My lippes will reioyce when I sing vnto thee, and my soule, which thou hast deliuered.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 My tongue also shall talke of thy righteousnesse daily: for they are confounded and brought vnto shame, that seeke mine hurt.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
