Psalms 39
1 To the excellent musician Ieduthun. I thought, I will take heede to my wayes, that I sinne not with my tongue: I will keepe my mouth brideled, while the wicked is in my sight.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 I was dumme and spake nothing: I kept silece euen from good, and my sorow was more stirred.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Mine heart was hote within me, and while I was musing, the fire kindeled, and I spake with my tongue, saying,
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Lord, let me know mine ende, and the measure of my dayes, what it is: let mee knowe howe long I haue to liue.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Beholde, thou hast made my dayes as an hand breadth, and mine age as nothing in respect of thee: surely euery man in his best state is altogether vanitie. (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Doubtlesse man walketh in a shadowe, and disquieteth himselfe in vaine: he heapeth vp riches, and cannot tell who shall gather them.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 And now Lord, what wait I for? mine hope is euen in thee.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Deliuer me from all my transgressions, and make me not a rebuke vnto the foolish.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 I should haue bene dumme, and not haue opened my mouth, because thou didest it.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Take thy plague away from mee: for I am consumed by the stroke of thine hand.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 When thou with rebukes doest chastise man for iniquitie, thou as a mothe makest his beautie to consume: surely euery man is vanitie. (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Heare my prayer, O Lord, and hearken vnto my cry: keepe not silence at my teares, for I am a strager with thee, and a soiourner as all my fathers.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Stay thine anger from me, that I may recouer my strength, before I go hence and be not.
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
