Psalms 38
1 A Psalme of Dauid for remembrance. O Lord, rebuke mee not in thine anger, neither chastise me in thy wrath.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For thine arrowes haue light vpon me, and thine hand lyeth vpon me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 There is nothing sound in my flesh, because of thine anger: neither is there rest in my bones because of my sinne.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For mine iniquities are gone ouer mine head, and as a weightie burden they are too heauie for me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My woundes are putrified, and corrupt because of my foolishnes.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I am bowed, and crooked very sore: I goe mourning all the day.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my reines are full of burning, and there is nothing sound in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I am weakened and sore broken: I roare for the very griefe of mine heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Lord, I powre my whole desire before thee, and my sighing is not hid from thee.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mine heart panteth: my strength faileth me, and the light of mine eyes, euen they are not mine owne.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My louers and my friends stand aside from my plague, and my kinsmen stand a farre off.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 They also, that seeke after my life, laye snares, and they that go about to do me euil, talke wicked things and imagine deceite continually.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But I as a deafe man heard not, and am as a dumme man, which openeth not his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Thus am I as a man, that heareth not, and in whose mouth are no reproofes.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For on thee, O Lord, do I waite: thou wilt heare me, my Lord, my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said, Heare me, least they reioyce ouer me: for when my foote slippeth, they extol themselues against me.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Surely I am ready to halte, and my sorow is euer before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 When I declare my paine, and am sory for my sinne,
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Then mine enemies are aliue and are mightie, and they that hate me wrongfully are many.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 They also, that rewarde euill for good, are mine aduersaries, because I follow goodnesse.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forsake me not, O Lord: be not thou farre from me, my God.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Haste thee to helpe mee, O my Lord, my saluation.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
