Psalms 35
1 A Psalme of Dauid. Pleade thou my cause, O Lord, with them that striue with me: fight thou against them, that fight against me.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Lay hand vpon the shielde and buckler, and stand vp for mine helpe.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Bring out also the speare and stop the way against them, that persecute me: say vnto my soule, I am thy saluation.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Let them be confounded and put to shame, that seeke after my soule: let them be turned backe, and brought to confusion, that imagine mine hurt.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Let them be as chaffe before the winde, and let the Angel of the Lord scatter them.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Let their way be darke and slipperie: and let the Angel of the Lord persecute them.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 For without cause they haue hid the pit and their net for me: without cause haue they digged a pit for my soule.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Let destruction come vpon him at vnwares, and let his net, that he hath laid priuilie, take him: let him fall into the same destruction.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Then my soule shalbe ioyfull in the Lord: it shall reioyce in his saluation.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 All my bones shall say, Lord, who is like vnto thee, which deliuerest the poore from him, that is too strong for him! yea, the poore and him that is in miserie, from him that spoyleth him!
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Cruell witnesses did rise vp: they asked of me things that I knewe not.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 They rewarded me euill for good, to haue spoyled my soule.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Yet I, when they were sicke, I was clothed with a sacke: I humbled my soule with fasting: and my praier was turned vpon my bosome.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 I behaued my selfe as to my friend, or as to my brother: I humbled my selfe, mourning as one that bewaileth his mother.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 But in mine aduersitie they reioyced, and gathered them selues together: the abiects assembled themselues against me, and knewe not: they tare me and ceased not,
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 With the false skoffers at bankets, gnashing their teeth against me.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Lord, how long wilt thou beholde this? deliuer my soule from their tumult, euen my desolate soule from the lions.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 So will I giue thee thankes in a great Congregation: I will praise thee among much people.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Let not them that are mine enemies, vniustly reioyce ouer mee, neyther let them winke with the eye, that hate mee without a cause.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 For they speake not as friendes: but they imagine deceitfull woordes against the quiet of the lande.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 And they gaped on mee with their mouthes, saying, Aha, aha, our eye hath seene.
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Thou hast seene it, O Lord: keepe not silence: be not farre from me, O Lord.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Arise and wake to my iudgement, euen to my cause, my God, and my Lord.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Iudge me, O Lord my God, according to thy righteousnesse, and let them not reioyce ouer mee.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Let them not say in their hearts, O our soule reioyce: neither let them say, We haue deuoured him.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Let them bee confounded, and put to shame together, that reioyce at mine hurt: let them bee clothed with confusion and shame, that lift vp themselues against me.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 But let them be ioyful and glad, that loue my righteousnesse: yea, let them say alway, Let the Lord be magnified, which loueth the prosperitie of his seruant.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 And my tongue shall vtter thy righteousnesse, and thy praise euery day.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
