Psalms 27

1 A Psalme of David. The Lord is my light and my saluation, whom shall I feare? the Lord is the strength of my life, of whome shall I be afraide?

Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?

2 When the wicked, euen mine enemies and my foes came vpon mee to eate vp my flesh; they stumbled and fell.

Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

3 Though an hoste pitched against me, mine heart should not be afraide: though warre be raised against me, I will trust in this.

Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

4 One thing haue I desired of the Lord, that I will require, euen that I may dwell in the house of the Lord all the dayes of my life, to beholde the beautie of the Lord, and to visite his Temple.

За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.

5 For in the time of trouble hee shall hide mee in his Tabernacle: in the secrete place of his pauillion shall he hide me, and set me vp vpon a rocke.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

6 And nowe shall hee lift vp mine head aboue mine enemies rounde about mee: therefore wil I offer in his Tabernacle sacrifices of ioy: I wil sing and praise the Lord.

Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.

7 Hearken vnto my voyce, O Lord, when I crie: haue mercie also vpon mee and heare mee.

Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.

8 When thou saidest, Seeke ye my face, mine heart answered vnto thee, O Lord, I will seeke thy face.

Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

9 Hide not therefore thy face from mee, nor cast thy seruat away in displeasure: thou hast bene my succour: leaue me not, neither forsake mee, O God of my saluation.

Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

10 Though my father and my mother shoulde forsake me, yet the Lord will gather me vp.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

11 Teache mee thy way, O Lord, and leade me in a right path, because of mine enemies.

Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.

12 Giue me not vnto the lust of mine aduersaries: for there are false witnesses risen vp against me, and such as speake cruelly.

Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.

13 I should haue fainted, except I had beleeued to see the goodnes of the Lord in the land of the liuing.

Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

14 Hope in the Lord: be strong, and he shall comfort thine heart, and trust in the Lord.

Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.