Psalms 147
1 Praise ye the Lord, for it is good to sing vnto our God: for it is a pleasant thing, and praise is comely.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 The Lord doth builde vp Ierusalem, and gather together the dispersed of Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 He healeth those that are broken in heart, and bindeth vp their sores.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 He counteth the nomber of the starres, and calleth them all by their names.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great is our Lord, and great is his power: his wisdome is infinite.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 The Lord relieueth the meeke, and abaseth the wicked to the ground.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Sing vnto the Lord with prayse: sing vpon the harpe vnto our God,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Which couereth the heauen with cloudes, and prepareth raine for the earth, and maketh the grasse to growe vpon the mountaines:
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Which giueth to beasts their foode, and to the yong rauens that crie.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He hath not pleasure in the strength of an horse, neither delighteth he in the legs of man.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 But the Lord deliteth in them that feare him, and attende vpon his mercie.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Prayse the Lord, O Ierusalem: prayse thy God, O Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For he hath made the barres of thy gates strong, and hath blessed thy children within thee.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 He setteth peace in thy borders, and satisfieth thee with the floure of wheate.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 He sendeth foorth his commandement vpon earth, and his worde runneth very swiftly.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 He giueth snowe like wooll, and scattereth the hoare frost like ashes.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He casteth foorth his yce like morsels: who can abide the colde thereof?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He sendeth his worde and melteth them: he causeth his winde to blowe, and the waters flowe.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 He sheweth his word vnto Iaakob, his statutes and his iudgements vnto Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not dealt so with euery nation, neither haue they knowen his iudgements. Prayse ye the Lord.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
