Psalms 139
1 To him that excelleth. A Psalme of David. O Lord, thou hast tried me and knowen me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Thou knowest my sitting and my rising: thou vnderstandest my thought afarre off.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Thou compassest my pathes, and my lying downe, and art accustomed to all my wayes.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is not a word in my tongue, but loe, thou knowest it wholy, O Lord.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Thou holdest mee straite behinde and before, and layest thine hand vpon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Thy knowledge is too wonderfull for mee: it is so high that I cannot attaine vnto it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Whither shall I goe from thy Spirite? or whither shall I flee from thy presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Let mee take the winges of the morning, and dwell in the vttermost parts of the sea:
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Yet thither shall thine hand leade me, and thy right hand holde me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I say, Yet the darkenes shall hide me, euen the night shalbe light about me.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Yea, the darkenes hideth not from thee: but the night shineth as the day: the darkenes and light are both alike.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For thou hast possessed my reines: thou hast couered me in my mothers wombe.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will praise thee, for I am fearefully and wonderously made: marueilous are thy workes, and my soule knoweth it well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My bones are not hid from thee, though I was made in a secret place, and facioned beneath in the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Thine eyes did see me, when I was without forme: for in thy booke were all things written, which in continuance were facioned, when there was none of them before.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Howe deare therefore are thy thoughtes vnto me, O God! how great is ye summe of them!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 If I should count them, they are moe then the sand: when I wake, I am still with thee.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Oh that thou wouldest slay, O God, the wicked and bloody men, to whom I say, Depart ye from mee:
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Which speake wickedly of thee, and being thine enemies are lifted vp in vaine.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Doe not I hate them, O Lord, that hate thee? and doe not I earnestly contend with those that rise vp against thee?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I hate them with an vnfained hatred, as they were mine vtter enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Try mee, O God, and knowe mine heart: prooue me and know my thoughtes,
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 And consider if there be any way of wickednes in me, and leade me in the way for euer.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
