Psalms 109
1 To him that excelleth. A Psalme of David. Holde not thy tongue, O God of my praise.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of the wicked, and the mouth full of deceite are opened vpon me: they haue spoken to me with a lying tongue.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They compassed me about also with words of hatred, and fought against me without a cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my friendship they were mine aduersaries, but I gaue my selfe to praier.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they haue rewarded me euil for good, and hatred for my friendship.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set thou the wicked ouer him, and let the aduersarie stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Whe he shalbe iudged, let him be condemned, and let his praier be turned into sinne.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his daies be fewe, and let another take his charge.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children be fatherlesse, and his wife a widowe.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be vagabonds and beg and seeke bread, comming out of their places destroyed.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the extortioner catch al that he hath, and let the strangers spoile his labour.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let there be none to extend mercie vnto him: neither let there be any to shewe mercie vpon his fatherlesse children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posteritie be destroied, and in the generation following let their name be put out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the iniquitie of his fathers bee had in remembrance with the Lord: and let not the sinne of his mother be done away.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 But let them alway be before the Lord, that he may cut off their memorial from ye earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because he remembred not to shew mercie, but persecuted the afflicted and poore man, and the sorowfull hearted to slay him.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 As he loued cursing, so shall it come vnto him, and as he loued not blessing, so shall it be farre from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 As he clothed himselfe with cursing like a rayment, so shall it come into his bowels like water, and like oyle into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be vnto him as a garment to couer him, and for a girdle, wherewith he shalbe alway girded.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Let this be the rewarde of mine aduersarie from the Lord, and of them, that speake euill against my soule.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But thou, O Lord my God, deale with me according vnto thy Name: deliuer me, (for thy mercie is good)
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Because I am poore and needie, and mine heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I depart like the shadowe that declineth, and am shaken off as the grashopper.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weake through fasting, and my flesh hath lost all fatnes.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I became also a rebuke vnto them: they that looked vpon me, shaked their heads.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Helpe me, O Lord my God: saue me according to thy mercie.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 And they shall know, that this is thine hand, and that thou, Lord, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Though they curse, yet thou wilt blesse: they shall arise and be confounded, but thy seruant shall reioyce.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let mine aduersaries be clothed with shame, and let them couer themselues with their confusion, as with a cloke.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will giue thankes vnto the Lord greatly with my mouth and praise him among ye multitude.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For he will stand at the right hand of the poore, to saue him from them that woulde condemne his soule.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
