Proverbs 5
1 My sonne, hearken vnto my wisedome, and incline thine eare vnto my knowledge.
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 That thou maiest regarde counsell, and thy lippes obserue knowledge.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For the lippes of a strange woman drop as an honie combe, and her mouth is more soft then oyle.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But the end of her is bitter as wormewood, and sharpe as a two edged sworde.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 She weigheth not the way of life: her paths are moueable: thou canst not knowe them.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Heare yee me nowe therefore, O children, and depart not from the wordes of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Keepe thy way farre from her, and come not neere the doore of her house,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Least thou giue thine honor vnto others, and thy yeeres to the cruell:
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 Least the stranger should be silled with thy strength, and thy labours bee in the house of a stranger,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 And thou mourne at thine end, (when thou hast consumed thy flesh and thy bodie)
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 And say, How haue I hated instruction, and mine heart despised correction!
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 And haue not obeied the voyce of them that taught mee, nor enclined mine eare to them that instructed me!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I was almost brought into all euil in ye mids of the Congregation and assemblie.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drinke the water of thy cisterne, and of the riuers out of the middes of thine owne well.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Let thy fountaines flow foorth, and the riuers of waters in the streetes.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 But let them bee thine, euen thine onely, and not the strangers with thee.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let thy fountaine be blessed, and reioyce with the wife of thy youth.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Let her be as the louing hinde and pleasant roe: let her brests satisfie thee at all times, and delite in her loue continually.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 For why shouldest thou delite, my sonne, in a strange woman, or embrace the bosome of a stranger?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 For the waies of man are before the eyes of the Lord, and he pondereth all his pathes.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 His owne iniquities shall take the wicked himselfe, and he shall be holden with the cordes of his owne sinne.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Hee shall die for fault of instruction, and shall goe astray through his great follie.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
