Proverbs 3
1 My sonne, forget not thou my Lawe, but let thine heart keepe my commandements.
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 For they shall increase the length of thy dayes and the yeeres of life, and thy prosperitie.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Let not mercie and trueth forsake thee: binde them on thy necke, and write them vpon the table of thine heart.
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 So shalt thou finde fauour and good vnderstanding in the sight of God and man.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Trust in the Lord with all thine heart, and leane not vnto thine owne wisdome.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 In all thy wayes acknowledge him, and he shall direct thy wayes.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Be not wise in thine owne eyes: but feare the Lord, and depart from euill.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 So health shalbe vnto thy nauel, and marowe vnto thy bones.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Honour the Lord with thy riches, and with the first fruites of all thine increase.
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 So shall thy barnes be filled with abundance, and thy presses shall burst with newe wine.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 My sonne, refuse not the chastening of the Lord, neither be grieued with his correction.
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 For the Lord correcteth him, whome he loueth, euen as the father doeth the childe in whom he deliteth.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Blessed is the man that findeth wisedome, and the man that getteth vnderstanding.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 For the marchandise thereof is better then the marchandise of siluer, and the gaine thereof is better then golde.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 It is more precious then pearles: and all things that thou canst desire, are not to be compared vnto her.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Length of dayes is in her right hand, and in her left hand riches and glory.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Her wayes are wayes of pleasure, and all her pathes prosperitie.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 She is a tree of life to them that lay holde on her, and blessed is he that retaineth her.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 The Lord by wisdome hath layde the foundation of the earth, and hath stablished the heauens through vnderstanding.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 By his knowledge the depthes are broken vp, and the cloudes droppe downe the dewe.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 My sonne, let not these things depart from thine eyes, but obserue wisdome, and counsell.
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 So they shalbe life to thy soule, and grace vnto thy necke.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Then shalt thou walke safely by thy way: and thy foote shall not stumble.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 If thou sleepest, thou shalt not bee afraide, and when thou sleepest, thy sleepe shalbe sweete.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Thou shalt not feare for any sudden feare, neither for the destruction of the wicked, when it commeth.
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 For the Lord shall be for thine assurance, and shall preserue thy foote from taking.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Withhold not the good from the owners thereof, though there be power in thine hand to doe it.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Say not vnto thy neighbour, Go and come againe, and to morow wil I giue thee, if thou now haue it.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Intend none hurt against thy neighbour, seeing he doeth dwell without feare by thee.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Striue not with a man causelesse, when he hath done thee no harme.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Bee not enuious for the wicked man, neither chuse any of his wayes.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 For the frowarde is abomination vnto the Lord: but his secret is with the righteous.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 The curse of the Lord is in the house of the wicked: but he blesseth the habitation of the righteous.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 With the scornefull he scorneth, but hee giueth grace vnto the humble.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 The wise shall inherite glorie: but fooles dishonour, though they be exalted.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
