Proverbs 24
1 Be not thou enuious against euill men, neither desire to be with them.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 For their heart imagineth destruction, and their lippes speake mischiefe.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Through wisdome is an house builded, and with vnderstanding it is established.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 And by knowledge shall the chambers bee filled with all precious, and pleasant riches.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 A wise man is strong: for a man of vnderstanding encreaseth his strength.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 For with counsel thou shalt enterprise thy warre, and in the multitude of them that can giue counsell, is health.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Wisdome is hie to a foole: therefore he can not open his mouth in the gate.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Hee that imagineth to doe euill, men shall call him an autour of wickednes.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 The wicked thought of a foole is sinne, and the scorner is an abomination vnto men.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 If thou bee faint in the day of aduersitie, thy strength is small.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Deliuer them that are drawen to death: wilt thou not preserue them that are led to be slaine?
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 If thou say, Beholde, we knew not of it: he that pondereth the heartes, doeth not hee vnderstand it? and hee that keepeth thy soule, knoweth he it not? will not he also recompense euery man according to his workes?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 My sonne, eate hony, for it is good, and the hony combe, for it is sweete vnto thy mouth.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 So shall the knowledge of wisdome be vnto thy soule, if thou finde it, and there shall be an ende, and thine hope shall not be cut off.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Laye no waite, O wicked man, against the house of the righteous, and spoyle not his resting place.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 For a iust man falleth seuen times, and riseth againe: but the wicked fall into mischiefe.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Bee thou not glad when thine enemie falleth, and let not thine heart reioyce when hee stumbleth,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Least the Lord see it, and it displease him, and he turne his wrath from him.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Fret not thy selfe because of the malicious, neither be enuious at the wicked.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 For there shall bee none ende of plagues to the euill man: the light of the wicked shall bee put out.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 My sonne feare the Lord, and the King, and meddle not with them that are sedicious.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 For their destruction shall rise suddenly, and who knoweth the ruine of them both?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 ALSO THESE THINGS PERTEINE TO THE WISE, It is not good to haue respect of any person in iudgement.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 He that saith to the wicked, Thou art righteous, him shall the people curse, and the multitude shall abhorre him.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 But to them that rebuke him, shall be pleasure, and vpon them shall come the blessing of goodnesse.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 They shall kisse the lippes of him that answereth vpright wordes.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Prepare thy worke without, and make readie thy thinges in the fielde, and after, builde thine house.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Be not a witnes against thy neighbour without cause: for wilt thou deceiue with thy lippes?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Say not, I wil doe to him, as he hath done to mee, I will recompence euery man according to his worke.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I passed by the fielde of the slouthfull, and by the vineyarde of the man destitute of vnderstanding.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 And lo, it was al growen ouer with thornes, and nettles had couered the face thereof, and the stone wall thereof was broken downe.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Then I behelde, and I considered it well: I looked vpon it, and receiued instruction.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Yet a litle sleepe, a litle slumber, a litle folding of the handes to sleepe.
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 So thy pouertie commeth as one that traueileth by the way, and thy necessitie like an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
