Proverbs 23
1 When thou sittest to eate with a ruler, consider diligently what is before thee,
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And put the knife to thy throte, if thou be a man giuen to the appetite.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Be not desirous of his deintie meates: for it is a deceiuable meate.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Trauaile not too much to be rich: but cease from thy wisdome.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Wilt thou cast thine eyes vpon it, which is nothing? for riches taketh her to her wings, as an eagle, and flyeth into the heauen.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Eate thou not the bread of him that hath an euil eye, neither desire his deintie meates.
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For as though he thought it in his heart, so will hee say vnto thee, Eate and drinke: but his heart is not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Thou shalt vomit thy morsels that thou hast eaten, and thou shalt lose thy sweete wordes.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Speake not in the eares of a foole: for hee will despise the wisdome of thy wordes.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Remooue not the ancient boundes, and enter not into the fieldes of the fatherlesse.
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For he that redeemeth them, is mightie: he will defend their cause against thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Apply thine heart to instruction, and thine eares to the wordes of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Withhold not correction from the childe: if thou smite him with the rodde, he shall not die.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My sonne, if thine heart be wise, mine heart shall reioyce, and I also.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 And my reynes shall reioyce, when thy lips speake righteous things.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thine heart bee enuious against sinners: but let it bee in the feare of the Lord continually.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For surely there is an ende, and thy hope shall not be cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 O thou my sonne, heare, and bee wise, and guide thine heart in the way.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Keepe not company with drunkards, nor with gluttons.
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For the drunkard and the glutton shall bee poore, and the sleeper shalbe clothed with ragges.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Obey thy father that hath begotten thee, and despise not thy mother when she is olde.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Bye the trueth, but sell it not: likewise wisdome, and instruction, and vnderstanding.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the righteous shall greatly reioyce, and hee that begetteth a wise childe, shall haue ioy of him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Thy father and thy mother shall be glad, and she that bare thee shall reioyce.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 My sonne, giue mee thine heart, and let thine eyes delite in my wayes.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For a whore is as a deepe ditche, and a strange woman is as a narrowe pitte.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 Also she lyeth in wait as for a praye, and she increaseth the transgressers among men.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 To whome is woe? to whome is sorowe? to whom is strife? to whom is murmuring? to whom are woundes without cause? and to whome is the rednesse of the eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Euen to them that tarie long at the wine, to them that goe, and seeke mixt wine.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Looke not thou vpon the wine, when it is red, and when it sheweth his colour in the cup, or goeth downe pleasantly.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 In the ende thereof it will bite like a serpent, and hurt like a cockatrise.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thine eyes shall looke vpon strange women, and thine heart shall speake lewde things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And thou shalt bee as one that sleepeth in the middes of the sea, and as hee that sleepeth in the toppe of the maste.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 They haue stricken mee, shalt thou say, but I was not sicke: they haue beaten mee, but I knew not, when I awoke: therefore will I seeke it yet still.
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
