Proverbs 17
1 Better is a dry morsell, if peace be with it, then an house full of sacrifices with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A discrete seruant shall haue rule ouer a lewde sonne, and hee shall deuide the heritage among the brethren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 As is the fining pot for siluer, and the fornace for golde, so the Lord trieth the heartes.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 The wicked giueth heed to false lippes, and a lyer hearkeneth to the naughtie tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Hee that mocketh the poore, reprocheth him, that made him: and he that reioyceth at destruction, shall not be vnpunished.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Childres children are the crowne of the elders: and the glory of ye children are their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Hie talke becommeth not a foole, much lesse a lying talke a prince.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A rewarde is as a stone pleasant in the eyes of them that haue it: it prospereth, whithersoeuer it turneth.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Hee that couereth a transgression, seeketh loue: but hee that repeateth a matter, separateth the prince.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A reproofe entereth more into him that hath vnderstanding, then an hundreth stripes into a foole.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 A sedicious person seeketh onely euill, and a cruel messenger shall be sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 It is better for a man to meete a beare robbed of her whelpes, then a foole in his follie.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 He that rewardeth euil for good, euil shall not depart from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of strife is as one that openeth the waters: therefore or the contention be medled with, leaue off.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He that iustifieth the wicked, and he that condemneth the iust, euen they both are abomination to the Lord.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Wherefore is there a price in the hand of the foole to get wisdome, and he hath none heart?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 A friende loueth at all times: and a brother is borne for aduersitie.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man destitute of vnderstanding, toucheth the hande, and becommeth suretie for his neighbour.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 He loueth transgression, that loueth strife: and he that exalteth his gate, seeketh destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 The froward heart findeth no good: and he that hath a naughtie tongue, shall fall into euill.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 He that begetteth a foole, getteth himselfe sorow, and the father of a foole can haue no ioy.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A ioyfull heart causeth good health: but a sorowfull minde dryeth the bones.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A wicked man taketh a gift out of the bosome to wrest the wayes of iudgement.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Wisdome is in the face of him that hath vnderstanding: but the eyes of a foole are in the corners of the world.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish sonne is a griefe vnto his father, and a heauines to her that bare him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Surely it is not good to condemne the iust, nor that ye princes should smite such for equitie.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 Hee that hath knowledge, spareth his wordes, and a man of vnderstanding is of an excellent spirit.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Euen a foole (when he holdeth his peace) is counted wise, and hee that stoppeth his lips, prudent.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
