Proverbs 14
1 A wise woman buildeth her house: but the foolish destroyeth it with her owne handes.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 He that walketh in his righteousnes, feareth the Lord: but he that is lewde in his wayes, despiseth him.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of the foolish is the rod of pride: but the lippes of the wise preserue them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Where none oxen are, there the cribbe is emptie: but much increase cometh by the strength of the oxe.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithfull witnes will not lye: but a false record will speake lyes.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scorner seeketh wisdome, and findeth it not: but knowledge is easie to him that will vnderstande.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Depart from the foolish man, when thou perceiuest not in him the lippes of knowledge.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdome of ye prudent is to vnderstand his way: but the foolishnes of the fooles is deceite.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 The foole maketh a mocke of sinne: but among the righteous there is fauour.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart knoweth the bitternes of his soule, and the stranger shall not medle with his ioy.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the wicked shalbe destroyed: but the tabernacle of the righteous shall florish.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way that seemeth right to a man: but the issues thereof are the wayes of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Euen in laughing the heart is sorowful, and the ende of that mirth is heauinesse.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 The heart that declineth, shall be saciate with his owne wayes: but a good man shall depart from him.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The foolish will beleeue euery thing: but the prudent will consider his steppes.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A wise man feareth, and departeth from euill: but a foole rageth, and is carelesse.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 He that is hastie to anger, committeth follie, and a busie body is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The foolish do inherite follie: but the prudent are crowned with knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The euill shall bowe before the good, and the wicked at the gates of the righteous.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 The poore is hated euen of his own neighbour: but the friendes of the rich are many.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 The sinner despiseth his neighbour: but he that hath mercie on the poore, is blessed.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Doe not they erre that imagine euill? but to them that thinke on good things, shalbe mercie and trueth.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In all labour there is abundance: but the talke of the lippes bringeth onely want.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crowne of the wise is their riches, and the follie of fooles is foolishnes.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A faithfull witnes deliuereth soules: but a deceiuer speaketh lyes.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the feare of the Lord is an assured strength, and his children shall haue hope.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The feare of the Lord is as a welspring of life, to auoyde the snares of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of the people is the honour of a King, and for the want of people commeth the destruction of the Prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 He that is slowe to wrath, is of great wisdome: but he that is of an hastie minde, exalteth follie.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 A sounde heart is the life of the flesh: but enuie is the rotting of the bones.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 He that oppresseth the poore, reprooueth him that made him: but hee honoureth him, that hath mercie on the poore.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 The wicked shall be cast away for his malice: but the righteous hath hope in his death.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Wisedome resteth in the heart of him that hath vnderstanding, and is knowen in the mids of fooles.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Iustice exalteth a nation, but sinne is a shame to the people.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 The pleasure of a King is in a wise seruant: but his wrath shalbe toward him that is lewde.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
