Proverbs 12
1 He that loueth instruction, loueth knowledge: but he that hateth correction, is a foole.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 A good man getteth fauour of the Lord: but the man of wicked immaginations will hee condemne.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 A man cannot be established by wickednesse: but the roote of the righteous shall not be mooued.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A vertuous woman is the crowne of her husband: but she that maketh him ashamed, is as corruption in his bones.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The thoughtes of the iust are right: but the counsels of the wicked are deceitfull.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The talking of the wicked is to lye in waite for blood: but the mouth of the righteous will deliuer them.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 God ouerthroweth the wicked, and they are not: but the house of the righteous shall stand.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 A man shall be commended for his wisedome: but the froward of heart shalbe despised.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 He that is despised, and is his owne seruant, is better then he that boasteth himselfe and lacketh bread.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 A righteous man regardeth the life of his beast: but the mercies of the wicked are cruell.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 He that tilleth his lande, shalbe satisfied with bread: but he that followeth the idle, is destitute of vnderstanding.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 The wicked desireth the net of euils: but the roote of the righteous giueth fruite.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 The euill man is snared by the wickednesse of his lips, but the iust shall come out of aduersitie.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 A man shalbe satiate with good things by the fruite of his mouth, and the recompence of a mans hands shall God giue vnto him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The way of a foole is right in his owne eyes: but he that heareth counsell, is wise.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 A foole in a day shall be knowen by his anger: but he that couereth shame, is wise.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 He that speaketh trueth, will shewe righteousnes: but a false witnes vseth deceite.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 There is that speaketh wordes like the prickings of a sworde: but the tongue of wise men is health.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 The lip of trueth shall be stable for euer: but a lying tongue varieth incontinently.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Deceite is in the heart of them that imagine euill: but to the counsellers of peace shall be ioye.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 There shall none iniquitie come to the iust: but the wicked are full of euill.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 The lying lips are an abomination to the Lord: but they that deale truely are his delite.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A wise man concealeth knowledge: but the heart of the fooles publisheth foolishnes.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hand of the diligent shall beare rule: but the idle shalbe vnder tribute.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Heauines in the heart of man doeth bring it downe: but a good worde reioyceth it.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 The righteous is more excellent then his neighbour: but the way of the wicked will deceiue them.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 The deceitfull man rosteth not, that hee tooke in hunting: but the riches of the diligent man are precious.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Life is in the way of righteousnesse, and in that path way there is no death.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
