Mark 8
1 In those dayes, when there was a very great multitude, and had nothing to eate, Iesus called his disciples to him, and said vnto them,
У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2 I haue compassion on the multitude, because they haue nowe continued with mee three dayes, and haue nothing to eate.
Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3 And if I sende them away fasting to their owne houses, they woulde faint by the way: for some of them came from farre.
И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4 Then his disciples answered him, Whence can a man satisfie these with bread here in the wildernes?
И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5 And hee asked them, Howe many loaues haue ye? And they said, Seuen.
И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6 Then he commanded the multitude to sit downe on the grounde: and hee tooke the seuen loaues, and gaue thankes, brake them, and gaue to his disciples to set before them, and they did set them before the people.
И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7 They had also a few small fishes: and when he had giuen thankes, he commanded them also to be set before them.
И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8 So they did eate, and were sufficed, and they tooke vp of the broken meate that was left, seuen baskets full.
И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9 (And they that had eaten, were about foure thousand) so he sent them away.
А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10 And anon he entred into a ship with his disciples, and came into the parts of Dalmanutha.
И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11 And the Pharises came foorth, and began to dispute with him, seeking of him a signe from heauen, and tempting him.
И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12 Then hee sighed deepely in his spirit, and saide, Why doeth this generation seeke a signe? Verely I say vnto you, a signe shall not be giuen vnto this generation.
И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13 So he left them, and went into the ship againe, and departed to the other side.
И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14 And they had forgotten to take bread, neither had they in the shippe with them, but one loafe.
И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15 And he charged them, saying, Take heede, and beware of the leauen of the Pharises, and of the leauen of Herod.
И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16 And they reasoned among themselues, saying, It is, because we haue no bread.
И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17 And when Iesus knew it, he said vnto them, Why reason you thus, because ye haue no bread? perceiue ye not yet, neither vnderstande? haue ye your hearts yet hardened?
И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18 Haue yee eyes, and see not? and haue yee eares, and heare not? and doe ye not remember?
Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19 When I brake the fiue loaues among fiue thousand, how many baskets full of broken meate tooke ye vp? They said vnto him, Twelue.
Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20 And when I brake seuen among foure thousande, howe many baskets of the leauings of broken meate tooke ye vp? And they said, Seuen.
А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21 Then he saide vnto them, Howe is it that ye vnderstand not?
И рече им: Како не разумете?
22 And hee came to Bethsaida, and they brought a blinde man vnto him, and desired him to touch him.
И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23 Then he tooke the blinde by the hand, and ledde him out of the towne, and spat in his eyes, and put his handes vpon him, and asked him, if he sawe ought.
И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24 And he looked vp, and said, I see men: for I see them walking like trees.
И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25 After that, he put his hands againe vpon his eyes, and made him looke againe. And hee was restored to his sight, and sawe euery man a farre off clearely.
И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26 And hee sent him home to his house, saying, Neither goe into the towne, nor tell it to any in the towne.
И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27 And Iesus went out, and his disciples into the townes of Cesarea Philippi. And by the way hee asked his disciples, saying vnto them, Whome doe men say that I am?
И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28 And they answered, Some say, Iohn Baptist: and some, Elias: and some, one of the Prophets.
А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29 And he said vnto them, But whome say ye that I am? Then Peter answered, and saide vnto him, Thou art that Christ.
А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30 And he sharpely charged them, that concerning him they should tell no man.
И запрети им да никоме не казују за Њега.
31 Then hee began to teache them that the Sonne of man must suffer many things, and should be reproued of the Elders, and of the hie Priestes, and of the Scribes, and be slaine, and within three dayes rise againe.
И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32 And he spake that thing boldly. Then Peter tooke him aside, and began to rebuke him.
И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33 Then he turned backe, and looked on his disciples, and rebuked Peter, saying, Get thee behinde me, Satan: for thou vnderstandest not the things that are of God, but the things that are of men.
А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34 And hee called the people vnto him with his disciples, and saide vnto them, Whosoeuer will follow me, let him forsake himselfe, and take vp his crosse, and follow me.
И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35 For whosoeuer will saue his life, shall lose it: but whosoeuer shall lose his life for my sake and the Gospels, he shall saue it.
Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36 For what shall it profite a man, though he should winne the whole world, if he lose his soule?
Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37 Or what exchange shall a man giue for his soule?
Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38 For whosoeuer shall be ashamed of mee, and of my wordes among this adulterous and sinfull generation, of him shall the Sonne of man be ashamed also, when he commeth in the glorie of his Father with the holy Angels.
Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
