Lamentations 3
1 I am the man, that hath seene affliction in the rod of his indignation.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 He hath ledde mee, and brought me into darkenes, but not to light.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Surely he is turned against me: he turneth his hand against me all the day.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 My flesh and my skinne hath he caused to waxe olde, and he hath broken my bones.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 He hath builded against me, and compassed me with gall, and labour.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 He hath set me in darke places, as they that be dead for euer.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 He hath hedged about mee, that I cannot get out: he hath made my chaines heauy.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Also when I cry and showte, hee shutteth out my prayer.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 He hath stopped vp my wayes with hewen stone, and turned away my paths.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 He was vnto me as a beare lying in waite, and as a Lion in secret places.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 He hath stopped my wayes, and pulled me in pieces: he hath made me desolate.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 He hath bent his bow and made me a marke for the arrow.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 Hee caused the arrowes of his quiuer to enter into my reines.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 I was a derision to all my people, and their song all the day.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 He hath filled me with bitternes, and made me drunken with wormewood.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 He hath also broken my teeth with stones, and hath couered me with ashes.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Thus my soule was farre off from peace: I forgate prosperitie,
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 And I saide, My strength and mine hope is perished from the Lord,
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Remembring mine affliction, and my mourning, the wormewood and the gall.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 My soule hath them in remembrance, and is humbled in me.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 I consider this in mine heart: therefore haue I hope.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 It is the Lordes mercies that wee are not consumed, because his compassions faile not.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 They are renued euery morning: great is thy faithfulnesse.
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 The Lord is my portion, sayth my soule: therefore wil I hope in him.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 The Lord is good vnto them, that trust in him, and to the soule that seeketh him.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 It is good both to trust, and to waite for the saluation of the Lord.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 It is good for a man that he beare the yoke in his youth.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 He sitteth alone, and keepeth silence, because he hath borne it vpon him.
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 He putteth his mouth in the dust, if there may be hope.
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Hee giueth his cheeke to him that smiteth him: he is filled full with reproches.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 For the Lord will not forsake for euer.
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 But though he sende affliction, yet will he haue compassion according to the multitude of his mercies.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 For he doeth not punish willingly, nor afflict the children of men,
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 In stamping vnder his feete all the prisoners of the earth,
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 In ouerthrowing the right of a man before the face of the most high,
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 In subuerting a man in his cause: the Lord seeth it not.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Who is he then that sayth, and it commeth to passe, and the Lord commandeth it not?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Out of the mouth of the most high proceedeth not euill and good?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Wherefore then is the liuing man sorowfull? man suffreth for his sinne.
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Let vs search and try our wayes, and turne againe to the Lord.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Let vs lift vp our hearts with our handes vnto God in the heauens.
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 We haue sinned, and haue rebelled, therefore thou hast not spared.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Thou hast couered vs with wrath, and persecuted vs: thou hast slaine and not spared.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Thou hast couered thy selfe with a cloude, that our prayer should not passe through.
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Thou hast made vs as the ofscouring and refuse in the middes of the people.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 All our enemies haue opened their mouth against vs.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Feare, and a snare is come vpon vs with desolation and destruction.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Mine eye casteth out riuers of water, for the destruction of the daughter of my people.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Mine eye droppeth without stay and ceaseth not,
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Till the Lord looke downe, and beholde from heauen.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Mine eye breaketh mine heart because of all the daughters of my citie.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Mine enemies chased me sore like a birde, without cause.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 They haue shut vp my life in the dungeon, and cast a stone vpon me.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Waters flowed ouer mine head, then thought I, I am destroyed.
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 I called vpon thy Name, O Lord, out of the lowe dungeon.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Thou hast heard my voyce: stoppe not thine eare from my sigh and from my cry.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Thou drewest neere in the day that I called vpon thee: thou saydest, Feare not.
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 O Lord, thou hast maintained the cause of my soule, and hast redeemed my life.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 O Lord, thou hast seene my wrong, iudge thou my cause.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Thou hast seene all their vengeance, and all their deuises against me.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Thou hast heard their reproch, O Lord, and all their imaginations against me:
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 The lippes also of those that rose against me, and their whispering against me continually.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Behold, their sitting downe and their rising vp, how I am their song.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Giue them a recompence, O Lord, according to the worke of their handes.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Giue them sorow of heart, euen thy curse to them.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Persecute with wrath and destroy them from vnder the heauen, O Lord.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
