Job 6
1 Bvt Iob answered, and said,
А Јов одговори и рече:
2 Oh that my griefe were well weighed, and my miseries were layed together in the balance.
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 For it woulde be nowe heauier then the sande of the sea: therefore my wordes are swallowed vp.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 For the arrowes of the Almightie are in me, the venime whereof doeth drinke vp my spirit, and the terrours of God fight against me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Doeth the wilde asse bray when he hath grasse? or loweth the oxe when he hath fodder?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 That which is vnsauerie, shall it be eaten without salt? or is there any taste in the white of an egge?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Such things as my soule refused to touch, as were sorowes, are my meate.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Oh that I might haue my desire, and that God would grant me the thing that I long for!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 That is, that God would destroy me: that he would let his hand go, and cut me off.
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Then should I yet haue comfort, (though I burne with sorowe, let him not spare) because I haue not denyed the wordes of the Holy one.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 What power haue I that I should endure? or what is mine end, if I should prolong my life?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Is my strength the strength of stones? or is my flesh of brasse?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Is it not so, that there is in me no helpe? and that strength is taken from me?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 He that is in miserie, ought to be comforted of his neighbour: but men haue forsaken the feare of the Almightie.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 My brethre haue deceiued me as a brook, and as the rising of the riuers they passe away.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Which are blackish with yee, and wherein the snowe is hid.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 But in time they are dryed vp with heate and are consumed: and when it is hote they faile out of their places,
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Or they depart from their way and course, yea, they vanish and perish.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 They that go to Tema, considered them, and they that goe to Sheba, waited for them.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 But they were confounded: when they hoped, they came thither and were ashamed.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Surely nowe are ye like vnto it: ye haue seene my fearefull plague, and are afraide.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Was it because I said, Bring vnto me? or giue a rewarde to me of your substance?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 And deliuer me from the enemies hande, or ransome me out of the hand of tyrants?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Teach me, and I wil hold my tongue: and cause me to vnderstande, wherein I haue erred.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Howe stedfast are the wordes of righteousnes? and what can any of you iustly reproue?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Doe ye imagine to reproue wordes, that the talke of the afflicted should be as the winde?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Ye make your wrath to fall vpon the fatherlesse, and dig a pit for your friende.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Nowe therefore be content to looke vpon me: for I will not lie before your face.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Turne, I pray you, let there be none iniquitie: returne, I say, and ye shall see yet my righteousnesse in that behalfe.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Is there iniquitie in my tongue? doeth not my mouth feele sorowes?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
