Job 34
1 Moreouer Elihu answered, and saide,
Још говори Елијуј и рече:
2 Heare my wordes, ye wise men, and hearken vnto me, ye that haue knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the eare tryeth the words, as the mouth tasteth meate.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let vs seeke iudgement among vs, and let vs knowe among our selues what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Iob hath saide, I am righteous, and God hath taken away my iudgement.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Should I lye in my right? my wound of the arrowe is grieuous without my sinne.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Iob, that drinketh scornfulnesse like water?
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 Which goeth in the companie of them that worke iniquitie, and walketh with wicked men?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he hath saide, It profiteth a man nothing that he should walke with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Therefore hearken vnto me, ye men of wisedome, God forbid that wickednesse should be in God, and iniquitie in the Almightie.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For he will render vnto man according to his worke, and cause euery one to finde according to his way.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 And certainely God will not do wickedly, neither will the Almightie peruert iudgement.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Whome hath he appointed ouer the earth beside him selfe? or who hath placed the whole worlde?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he set his heart vpon man, and gather vnto him selfe his spirit and his breath,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh shall perish together, and man shall returne vnto dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 And if thou hast vnderstanding, heare this and hearken to the voyce of my wordes.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Shal he that hateth iudgement, gouerne? and wilt thou iudge him wicked that is most iust?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Wilt thou say vnto a King, Thou art wicked? or to princes, Ye are vngodly?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 How much lesse to him that accepteth not the persons of princes, and regardeth not the rich, more then the poore? for they be all the worke of his handes.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 They shall die suddenly, and the people shalbe troubled at midnight, and they shall passe foorth and take away the mightie without hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For his eyes are vpon the wayes of man, and he seeth all his goings.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkenesse nor shadowe of death, that the workers of iniquitie might be hid therein.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he will not lay on man so much, that he should enter into iudgement with God.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He shall breake the mightie without seeking, and shall set vp other in their stead.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore shall he declare their works: he shall turne the night, and they shalbe destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 He striketh them as wicked men in the places of the seers,
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because they haue turned backe from him, and would not consider all his wayes:
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 So that they haue caused the voyce of the poore to come vnto him, and he hath heard the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 And when he giueth quietnesse, who can make trouble? and when he hideth his face, who can beholde him, whether it be vpon nations, or vpon a man onely?
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 Because the hypocrite doeth reigne, and because the people are snared.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Surely it appertaineth vnto God to say, I haue pardoned, I will not destroy.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 But if I see not, teach thou me: if I haue done wickedly, I will doe no more.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Wil he performe the thing through thee? for thou hast reproued it, because that thou hast chosen, and not I. now speake what thou knowest.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Let men of vnderstanding tell me, and let a wise man hearken vnto me.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Iob hath not spoken of knowledge, neyther were his wordes according to wisedome.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 I desire that Iob may be tryed, vnto the ende touching the answeres for wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he addeth rebellion vnto his sinne: he clappeth his handes among vs, and multiplieth his wordes against God.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
